AJME LJAMA! (4) KAKO SMO U DREVNOM CUZCU JILI SAMO KOKOŠI I GRICKALI LIŠĆE KOKE

Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija
Izvor: Slobodna Dalmacija

Privremeno impotentan

“Zašto su ove budale došle živit ovde di nema arje?” prostenjala je Papučica sa svoje strane postelje i dodala, vireći jednin okon na mene: “Ajme šta loše izgledaš! Ja bi na tvome mistu odma pozobala tri one tablete.” “Ni u ludilu!” smoga san snage za odgovor: “Osim šta i ovako moran stalno ić pišat, Diamox još izaziva glavobolje, riganje i, virovala ili ne, privremenu impotenciju!” Onda se zabrinila: “A šta ako te to trajno unesrići?”

Drugi dan već nan je bilo bolje. Obišli smo cili grad, divili se ruševinama iz doba Inka, i čudili se kako Peruanci deru za upad u crkve i muzeje. Zapinija san se: “Jebate, za nas pet ulaz u crkvu zapada dvista kuna! I to u zemlji di moš ručat za preračunano četri kune. Di to ima? Govorin ti ja, mi bismo u Splitu morali masno naplaćivat ulaz u Dioklecijanove podrume, a ne da ih furešti gledaju ovako mukte. Plati 300 kuna, pa se divi Peristilu!”

Prošli smo kroz divnu, ali šporku i ispišanu uličicu Loreto s originalnin zidovima i vratima iz doba prije dolaska Španjolaca. Posli smo napravili đir oko glavnog trga, pa obišli kuću di je bija Pizarrov štab i ulicu “Žalost”, di su Španjolci na konjima prigazili obranu grada.

Na staroj skalinadi iz doba Inka naletili smo na mrtvu pantaganu.

Ulični svirač u ulici Loreto, uz originalne zidove iz doba Inka

“Ti nas vodiš di ni najgori avanturisti ne idu”, ronzala je Papučica uza skale: “I oni koji put popiju kavu. A mi ne stajemo. Blato, govna, mrtvi miši, močvare, pirane, komarci, anakonde... kad se vratin u Split, neću moć mrdnit misec dana. Pa koji mi je ovo odmor? Nikad više neću nigdi ić s tobon na put!”

I dica su se počela bunit, pa san odlučija vodit familju na obid. “Tatice, šta ćemo jist?” pita je Vito. “Najbolje kokoš!” reka san. “Biftek je rizičan, morski plodovi isto. Hamburgere ionako nikad ne jedemo. Uzećemo manistru ili pohanu kokoš, ono ka jučer.”

Papučica se pobunila: “Ako buden morala četvrti dan zaredon jist kokoš, počet ću lepetat krilima i kokodakat!”

Vidi tate dilera!

Na kraju san ih vodija na pizzu. Kad smo izili svak po jednu “quattro stagioni”, ponudija san Papučici koku. “Jesi za žvakanje?” izvadija san lišće iz žepa.

“Vidi tate dilera!” smija se Franko. “Ne budi blesav!” otresa san se na sina: “Ovo je koka, koju triba žvakat na velikin visinama, jer ti to puno pomogne. Lišće koke je u Peruu apsolutno legalna stvar i prodaje se u butigama i apotekama. I jeftino je, vrićica dođe samo jedan sol. Kokain je druga stvar, to je opasna droga, ne daj Bože!”

“Je, ali se i kokain radi od koke!” komentira je Vito. “A je li to lišće i u nas legalno?” zanimalo je Papučicu. “Ne bi ti zna to reć”, slegnija san ramenima: “Ali ne šteti sigurno, može samo pomoć. Čita san da i dica mogu žvakat.”

“Ajde, daj onda tri lista!” odlučila se Papučica. Kad san je iša slikat kako žvače, pobunila se: “Ma čekaj, jel me to misliš u Slobodnu stavit kako žvačen koku? Ne budi lud! Reć će mi teta Grozde iz Dugog Rata: ’Odreć ću te se, pogrdo, šta si to žvakala?’ Uvik mi je govorila: ’Ne uzimji ništa ni od koga, ako ti ko bude šta dava, ti reci neću, odbij!’ A sad da me vidi s kokon, sačuvaj Bože!”

Evo, draga moja teta Grozde, vidiš šta je došlo od tvoje male! Žvače koku u Peruu.
  

Homo bandira

Grad Cuzco ima šarenu službenu zastavu s duginin bojama koja frapantno sliči na onu koju koriste homići. To često dovodi do komičnih nesporazuma, jer gay turisti veselo ulaze u prostorije gradske uprave, koje su okićene “pederskin” bandirama, misleći da su to njihova okupljališta! A u Peruu su stajališta prema homićima prilično tvrda...

Divice sunca

U ulici Loreto se, iza jednih vrata iz doba Inka, krije dvor u kojemu su nekad bile “divice Sunca”. Najlipše petogodišnje curice iz finih familja bile bi izabrane u taj kult. Zapravo bi bile sluškinje vladarskoj familji, a kad bi ponarasle, Sapa Inka je, naravno, moga birat one najlipše za sebe. Inače su morale bit njuferice, kako in i ime kaže. Ako bi ih se uvatilo da su se pukle s kin drugin, žive bi ih se zakopalo.

Skalinada Inka u ulici “Žalost”

Nakon šta su Španjolci osvojili Cuzco, u iston je dvorištu dugo bija ženski katolički samostan. I posli njuferica – njuferice!

Danas je tamo hostel, a okolo ima i kurbi.