Naša stvar Najbolja psihoterapija je doć na splitsku ribarnicu...

Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija

Čoviku ne tribaju ni joge, ni antistres terapije, dosta je barenko uru vrimena na dan provest na peškariji, i život je puno lipši. Evo, otkad san se vratija iz Zagreba, nestala mi je i alergija, ima bit da me metropola ubivala.

Na mojoj top-listi peškarija je drugo najlipše misto u Splitu, sa srebrnon medaljon, ka šta su srebrne luštre od ribe

Inače, Pazar je treće najlipše misto u Splitu, a na drugoj poziciji je peškarija. Sa srebrnon medaljon, ka šta su srebrne luštre od ribe koje se blišće do Marmontove. Zlatnu medalju, odnosno najlipše misto u Splitu, neću još otkrivat, jer bi onda svi navalili tamo pa mi više ne bi bilo toliko lipo...

Ako barenko ponekad svratite na peškariju, niste mogli ne zapazit spomenutoga šjor Ivu, profesionalnog čistača ribe.

Ribu čisti Ivo Amulić

Najpoznatija faca i apsolutni celebrity splitske peškarije je Žila, to se zna, nema na kojoj televiziji nije bija. Žili svaka čast, svi prodavači s respekton pričaju o njemu, ali meni je draži šjor Ive, Žilin poslovni konkurent, stariji čovik sa sidin brkovima i prepoznatljivon špančeron. Malo sliči na onoga simpatičnog morža iz reklame za sardine. Barba Ivi nosin čistit ribu skoro svaki dan.

Ka za pegulu, baš danas, kad san ga doša intervjuirat i slikat, nije stavija špančeru nego frontin s natpison “Barcelona”.

Dugo je radija u škveru, a ribu je naučija čistit ka dugogodišnji sportski ribolovac, član splitskog kluba “Lubin”. Nisan mu prije zna prezime, pa san se nasmija kad mi je reka da se zove – Ivo Amulić, isto ka oni pivač šta piva “Vozimo se sto na sat”.

A moj šjor Ivo Amulić čisti ribu sto na sat! Zato je zaslužija ovi mali intervju...

Lipi posal, slabe manče!

Šjor Ive, kakvi ste s konkurenton Žilon?
- Dobri smo. Nemamo ništa ni ja protiv njega ni on protiv mene.

Ali on je stalno na televiziji, je l’ van odvuče mušterije tako?
- Ma kakvi. U mene dolaze svi doktori, svi pametniji ljudi!

A di držite ti vaš pribor kad završite s poslon?
- Iman kolica, pa sve skupa ostavin u brata. Ja živin u Solinu.

Jeste li oženjeni?
- Nisan.

 Onda biće svako jutro koketirate s drugon peškarušon, a?
- Ha-ha, ne koketiran s nikin, ali lipo mi je doć ovde. Moja generacija se raspala, a na peškariji popričan s ljudima. S puno san se njih sprijateljija, a usput i radin. Ljudi van ostave ribu i odu na piće, vi onda čistite leva-leva, a kad završite, obisite kesu na rampin. Bude u isto vrime i sedan-osan kesa s raznin vrstama ribe.

Dogodi li se digod da se mušterijama zamine kese?
- Je, kako ne, dogodilo se više puti! U tome slučaju moran platit odštetu čoviku.

Može li se živit od čišćenja ribe? Ostavljaju li ljudi manče?
- Slušajte, nisu to neki veliki pinezi, ali zaradi se nešto. Ritko ko danas ostavi manču. 

GLAS PEŠKARIJE: Bidni naš ZERP!

Proveja san po bancima brzopoteznu anketu o aktualnoj temi, ZERP-u. Rezultat je 20:0 protiv naših političara! Evo glasa peškarije.

Jela Šibenka: “Nisan zadovoljna sa Sanaderovin postupkon jer je triba držat do svoje riči.”

Drago Budimir iz Vrsnog kod Šibenika: “Ja da san vlast, prvi put kad su došli Slovenci lovit našu ribu, odma bi in koćaricu potopija, a ljude bi doduše spasija. Ne bi više dolazili, ne boj se!”

Tereza Rodić, Bosanka, 14 godina na peškariji: “Nije to lipo šta su političari napravili, prodali naše more. Triba nešto i dici ostavit!”

Dinko Komižanin: “Je, tribalo je branit ZERP, ali s druge strane sedandeset posto naših ribari ovisi o Talijanima kojima izvozimo ribu. Talijan ti prestane kupovat, a šta ćeš onda?”

Šjor Ive: “I dosad su Talijani krali, krast će i dalje! Oni imaju pravu flotu, mi smo za njih male bebe!”