PAULETIĆ U ´PIRANHI´ DRŽI LEKCIJE MALOLJETNICAMA

Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija

Sidila je u kantunu, crna, velikih očiju. Ella-e-ella-e... Piercing na usni, a na drobiću nešto tetovirano, onako ka Angelina Jolie.

Nageja san se za pročitat šta piše, ali nisan uspija dobro vidit, a bilo me straj dalje buljit da me ko ne bi proglasija starin pedofilon. Ella Dvornik. Sidila je s Galon Svilan. Ovi put se nisu žvalile, samo su nešto ćakulale. Vidi ti male Elle, a znan je još kad je bila fetus. Kad je imala minus jedan dan života.

Ella i Gala, partijanerice u noćnom provodu

Te sride navečer znojija san se u masi tjelesa u zagrebačkoj “Piranhi”. Gleda san akvarije iznad šanka u kojima su lino plivale prave pravcate pirane. Ja san, igron slučaja, bija u zelenoj majici baš na pirane, “Save Amazon”, koju san kupija prije par miseci u Iquitosu i skroz neplanirano obuka za izać vanka.

- Totalno si u skladu s okolinon, još samo da nađeš štagod mlađega za izgrist! -  zajebava me Rođak.

Ako oćeš provest ludu noć u sridu navečer, u Splitu se jedino moš ić obučen bacit u more s Rive, a u Zagrebu - evo noći, evo ludila! U “Piranhi” je inače suvlasnik baš Rođak, isti oni s kojin san bija u Brazilu (moji čitatelji znaju).

Svojedobno mi je uručija “Exclusive Gold Membership Card” i kad god oću mogu uć u VIP ložu i družit se sa celebrityjima, cviton našega društva, odnosno kandidatima iz “Big Brothera”, junakinjama sapunica i manekenkama.

Rođak, chivas i silikonke

Uvik san u familji slovija ka pametniji od Rođaka, iako ni on nije pizdun, mora se reć. Tako san se ja još ka mali počeja bavit librima i križaljkama, a on se mota po diskoklubovima i bančija. Na kraju je Rođak posta suvlasnik “Piranhe”, pa dok ja po cile noći žgobajen i kvarin oči na sitnin slovima od vodoravno i okomito, on broji botilje na šanku da ga konobari ne bi zajebali, regulira ventilaciju i okružen dugonogin macama sa silikonima loče chivas do zore. To su mu kompletne radne zadaće. Usput zarađuje pet puti više od mene. I ko je sad ispa pametniji rođak, on ili ja? Turnija me lakton i maka sa šanka: “Ajmo u VIP ložu gore, ovde je prevelika gužva.”

Prošli smo kraj dva ćelava bizona koji su me nepovjerljivo pogledali, ali onda su vidili Rođaka, pa su se odmakli. Čim smo ušli, sinja san malu Ellu kako sidi sa Svilanicon. Došlo mi je da je uvatin za ruku i rečen joj: “Ajmo, odma doma! Je li to lipo za maloljetnu curicu u sridu u dvi ure ujutro bit u disko, i to još sa piercingon na čunku?”

Uvatija me roditeljski nagon, jer joj znan oca, odavno smo prijatelji. On je uvik bija fin čovik, a vidiš, mala se dala u noćarenje. Ipak joj nisan ništa reka, jer ko zna, mogla bi pomislit da san lud i zvat panduriju. Ostala mi je u sićanju zimska večer 1990. godine, samo dan prije nego šta se Ella rodila.

Moglo je bit par dana prije Božića. Doša san u Dina doma na zagrebački Ksaver, radit intervju za “Slobodnu”, jer je ima veliki koncert u Domu sportova. Danijela je stala uz špaher s ogromnin drobon (unutra je bila baš ova Ella ovde!) i kuvačon mišala manistru. Tira ju je bidnu kužinavat dan prije porođaja. Počeja je intervju, a Dino je reka: “Znaš kako ću dat ime ćeri? Ella! Po onoj svojoj pismi ‘Ella E’ šta pivan s Belanon!”

Drogirana pudlica

Onda je zapalija džoint i ponudija mi dim. Ja san reka: “Fala, ne bi”, a on je rukon pozva pasića, pudla, koji je veselo priskočija, zamava repicon i povuka dim iz džointa! Oćorija ako lažen! Inače, ti je pas bija unuk od Titove pudlice. Posli je, drogiran, sritno skaka po stanu i prodorno laja.

Još san zapamtija kako mi je Dino reka da je bolje imat maloga pasa u kući, jer kad imaš velikoga pasa i posere ti se na tapet, to je isto ka da se posra čovik. A mali pas - malo govno. Nema do moga Dina, žaj mi je šta se ritko družimo. Čuja san da bi se i on moga vratit iz Zagreba u Split. Ako stvarno dođe, javno prisežen da ću od sriće odma zapalit jedan džoint sa njin, pa makar nas uhapsilo!