Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija

Nižetić je desnon nogon oštro puca u kantun i već san balun vidija u mriži. Međutim, tad se Strmo, sinjski golman, bacija ka lav, nevjerojatno graciozno za čovika takvih proporcija, i junačkon paradon na stadionu “Junaka” odbija balun vrhovima prstiju.

I di će balun? Ajme, ravno prema meni! Paralizira san se.

A balun je iša, iša, drito na moju livu nogu. Veliki prazan gol isprid mene, golman na tleju. Muk u publici. Kvragu, nisan se pripa ni Lojpura u “Kviskoteci”, neću ni Strme i ovoga sinjskog baluna. Ajmo ubost u sridu! Doša mi je na livu nogu i okerepija san ga prema golu.

Ali, nisan ga dobro zakačija, zapela mi je kopačka na grumen blata u šesnaestercu, i balun je puževskon brzinon od otprilike tri kilometra na sat krenija prema gol-crti. S užason san sta ka ukopan i gleda kako polako mili, a bekovi “Zvijezda cetinskog kraja” trču da ga izbiju iz gola. Zakasnili su sekund. Balun se dovalja do crte i lino priša priko. Gol. Nisan čak ni mrižu zatresa.

Ajde, sine, na tribine!

Okrenija san se prema tribini, zatrča i raširija ruke u “avioncino”, altroke Vincenzo Montella. Od onih trista Sinjana u publici učinilo mi se ka da san na stadionu “Santiago Bernabeu”. Čuje se huk sto iljada navijača, a ja san nepogrešivi Pauleta! Kad san dva dana prije reka Papučici i Franku P. (12) da igran u Sinju, da me zva najbolji igrač Joke Elezović u sastav “Split Starsa”, žena i sin krepali su od smija.

- Ko, ti ćeš igrat? Na veliki teren? - cenila je Papučica. Pokojni otac joj je bija nogometaš, ka sad sin Franko, pa šta bi ja tu ima tražit?

Za mene je sidit na kauč i čitat libre.

- A protiv koga igrate? -  zanimalo ju je.

- Protiv Sinjana, ‘Zvijezda cetinskog kraja’ - važno san odgovorija: “Igrat će in veterani, alkari, ali i donedavno aktivni balunjeri, jedan Poparić je igra u Austriji u prvoj ligi i bija proglašen za igrača kola!”.

Zabrinila se za mene: “Ajme, Sinjani? Tu ti svaki ima dva metra. Nemoj slučajno ić driblat, slomiće ti koji mesar nogu ka ovome bidnome nogometašu nikidan!”

Javija se hajdukovac Franko P. (12): “Tatice, ti si meni od malih nogu, još dok san igra za ‘Dinama’, uvik plaća sto kuna za svaki gol na utakmici. Ako sad ti slučajno daš gol za ‘Split Starse’, ja ću tebi dat svojih sto kuna šta štedin za ‘Playstation’!”.

Vidićete vi ko je Strila šesnaesterca

Reka san u sebi: “Vidićete vi ko je Strila šesnaesterca!”. Kupija san kopačke, prve u životu, i cilo jutro s njima gazija po vrtlu od suside, ne bi li ih razgazija. Na mome dilu Meja nemaš di, nema zemlje ni trave, samo asfalt. Tako san susidi usput uništija pome.

Dva dana prije utakmice iša san za trening trčat na Marjan, pet sprintova od po pedeset metri. Skoro san dušu ispustija. Šta se sportske prehrane tiče, uzeja san u apoteku tablete ginsenga i naredija Papučici da mi prid samu utakmicu za forcu spremi žbaćeno jaje.

Sve te pripreme urodile su, evo, plodon i sad san ja slavija svoj prvi veliki gol, a familja je bila na tribinama!

Papučica, Franko i Riva P. (7) skakali su i vikali: “Goool! Bravo, tata!”. Dotrča san do aut-linije, protrlja vrhove palca i kažiprsta i učinija in mot: spremite pineze! Odma su umukli i sili nazad na katrige.

Ajde, sine, na tribine, tata zabija golove!

Za Božiće

Utakmica je završila miroljubivo, 4:4, a golove su postigli: Pauletić, Mladinić, Elezović i Karan za “Split Stars”, te Poparić dva, Župa i Zorica za “Zvijezde cetinskog kraja”, a kompletan prihod od ulaznica iša je za našu dičicu, za drage male Božiće.