Christopher Moltisanti

Kako je Pauletić gol, bos i mokar žalio zbog smrti Christophera Moltisantija

Soprano, rano moja

Odgleda san cilu epizodu stojeći isprid te-vea, onako tek iz tuša. Voda je sa mene cidila po parketima. Nisan se usudija otić po šugoman, da mi šta ne promakne...

Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija

Preksinoć san, dakle, provodija solo-večer u zagrebačkin Mikulićima (familja je u Splitu), sritan šta ću na miru pogledat seriju. Međutim, prikazivala se ta neka glupa nogometna utakmica na Drugom programu, igrali su se produžeci i penali, pa mi je serija kasnila. Odlučija san se otić otuširat i promaka mi je početak, ono “Got Yourself a Gun”.

Bilo mi je nešto sumnjivo, dokaska san mokar iz banje i pogleda na ekran. Scena se odvijala u bolnici, Tony je zva Carmelu i govorija joj: “Je li sidiš? Christopher is dead!”. Christopher is dead? Instiktivno san jeknija: “Ajme!” i nekontrolirano zatopća nogama. Šta san to propustija?

Veći i od “Kuma”

Inšoma, odgleda san cilu epizodu stojeći isprid te-vea, gol, bos i mokar, onako iz tuša. Voda je sa mene kapala i cidila se po parketima. Nisan se usudija otrčat po šugoman i obrisat, toliko san drća da mi još šta ne promakne. Otra san krpon pod kad je završilo, pa san čeka 2 i 20 ujutro i još jedanput cilu epizodu pogleda u reprizi.

Dame i gospodo, to je KULT, nešto najbolje ikad snimljeno! Orson Welles, Chaplin, Rossellini, Hitchcock, Godard, Scorsese s “Dobrin momcima”, De Palma sa “Scarfaceon”, Coppola s “Kumon”, svi su nule prema Davidu Chaseu!

Evo kratkog izbora scena za one koji nisu gledali... Noć, Chris i Tony se voze. Chris stavlja u player CD sa soundtrackom Scorseseova filma “Departed” (“Pokojni”!) i raspravlja o tome kako triba popustit u svađi s Philon Leotardon jer je život prekratak za takve gluposti. Zatim se spičkaju sa džipon niz padinu. Okriću se dvadesetak puti.

Chris je ozbiljno blesiran, pljuca krv, ali prvo mu je na umu reć: “Tony, moraš mi pomoć! Izgubit ću dozvolu. Neću proć test na droge. Zovi mi taksi!” (isto tako san se ja jedanput davno s mercedeson zakuca u banderu i u šoku, krvav, tija u straju od alkotesta dalje vozit totalno skršeni auto, dok mi slučajni prolaznik, fala mu, nije pomoga i odvratija me od toga luđačkog nauma. A ima san samo 0.46).

Tu je, dakle, Tony uvreba priliku i bidnome ranjenon Chrisu, koji ga je već neko vrime teško nervira, šačetinon stisnija nos i usta, dok mu se disanje nije zaustavilo. Zanimljivo je kako reagiraju najbliži kad se dozna da je Chris mrtav.

Mater ovisnica samo urla i zavija (Tony na to uz kapsil komentira: “Evo, opet se javija jebeni James Brown!”), Silvio šmrca: “Sad ga više nema, našega dragog Chrissyja... ludi manijak!” Punac mu prvo jadikuje, pa ga mrtvoga optužuje: “Ostavija je našu unuku bez oca”, a onda rubon oka pogleda televiziju i komentira: “Pogledaj ovo, ‘Syracuse’ gubi!”

Azbest ka metafora

Najjača baza je da iste noći umire i Nucci Gualtieri, Pauliejeva pomajka. Kako se toga morbidnog luđaštva neko od scenarista uopće moga sitit? Ja znan: tako šta se cila ta blesava ekipa zatvori u sobu pa se svi skupa napuše, i onda se redaju bolesne ideje: “E, mogla bi još istodobno sa Chrison umrit i stara od Paulieja, daj vamo džoju!, ffft-ffft, tako zatvaramo i tu priču!” “Da, da, odlično, ffft-ffft, a šta mislite o tome da njoj niko ne dođe na bdjenje i da je Paulie zbog toga bisan, jer je nabavija petsto molitvenih kartica, ha-ha-ha?”

epizodi se provlači priča o otrovnome azbestu koji mafijaši ne znaju di bi istovarili (mračne li koincidencije, taman su u điru ovi naši bidni radnici oboljeli od azbestoze!), zapravo metafora kompletnoga nakupljenog otrova serije koji se mora riješit u preostala tri nastavka.

Tu je i Tonyjevo preuzimanje prekrasne Chrisove ljubavnice, dobitak na ruletu (brojevi 24-20-24), drogiranje meskalinon (bit će da to gricka i Chase!), ali i moćna rečenica kad Tony priča s Carmelon u kužini: “Jadna mala sirota beba Caitlin. Sliči na pokojnog Chrisa. Nije ju baš usrićija. Nosina, znaš?” Oprosti mi, Caitlin, možda neću bit fin, ali tebi je od Chrisa ostala bar nosina, a šta je ostalo meni? Bolje da ne rečen.

Posli “Sopranosa” televizija više neće imat smisla. Još tri epizode, dvi, jedna... i onda će se ekran zauvik zatamnit.

Oće li možda ubit i Tonyja?

UPOZORENJE: Fanovi koji ne žele unaprid doznat šta se događa na kraju zadnje sezone neka dalje ne čitaju! Dakle...

Tony ubija Phila Leotarda pištoljen na benzinskoj pumpi. Džip će proć mrtvome Philu priko glave i neko dite povraća od gađenja. Carmine Lupertazzi zamjenjuje Phila na čelu njujorške mafije. Tony odustaje od vodstva familije i Paulie postaje novi boss. Kad doktorica Melfi čuje za gangsterski rat, poziva Tonyja, Carmelu, Meadow i A.J.-ja i ispričava se šta je odbila Tonyja ka pacijenta. Nakon toga cila familja Sopranosa odlazi u slastičarnicu, di se događa nevjerojatni kraj zbog kojega je HBO u lipnju prošle godine (kad je serija okončana u Americi) dobija preko deset iljada protestnih mailova!

Evo nekih reakcija gledatelja: “Na kraju se ekran zatamni. Prijatelji i ja mislili smo da je crkla televizija.” “Prokleti motherfuckers, šta ste nan to učinili?” “Je li to hvala nama koji smo odano pratili seriju deset godina?” Utjeha svima koji ka i ja duboko pate šta “Sopranosi” završavaju: Tonyja, izgleda, ipak nije ubilo. Najavljuje se film za 2009. godinu! Ali, postavlja se logično pitanje: šta će nan film bez Christophera?