POPULARNI KOLUMNIST OTIŠAO JE U SVOJU LJETNU REZIDENCIJU KUPATI SE U ZORU, ALI...

Muka ježova na godišnjem odmoru

Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija
Izvor: Slobodna Dalmacija

Ovo moderno sunce nije zajebancija, ako si u nezgodnu uru na plaži, garant dobiješ rak. Drugo neman živaca trpit gužvu na plaži u Dugome Ratu. Zato se dođen kupat rano, ali zen mi je počela kvarit ćer s "Ježurkom Ježićen"

Tiranosaurica Riva P. (7) naredila nan je da ujutro, kad idemo na plažu isprid “Rivice”, svakako i nju probudimo.

"Ali, ćerkice moja, mi ćemo ti se dignit u šest i po, oš se ti moć ustat?”, pitali smo je. “Oću svakako!”, odbrusila je: “Oli se ne dižen u sedan kad iden u školu, ka da je to problem?”.

U zoru, dok se Papučica rastizala i trala krmelje, taka san ramence od moje uspavane tirano-lipotice: “Ajmo, dušo, tvoja istoimena plaža čeka samo na tebe!”. Ništa, nije se ni pomakla. Onda san je malo protresa i zapiva iz punog šuca: “Sa-mo je jed-no u mom životu vri-jed-no...”. Na ono “HR-VAT-SKA!” otvorila je okice i nasmijala se.

Žena bi mi kupila tvornicu

Priselili smo se, cila familja, u litnju rezidenciju, ženinu hacijendu u Dugome Ratu. Puno san sritan šta san se bogato oženija, jer tamo je stvarno spas za živce.

Najveća vijest u mistu je to da je Snježe, ćer od Stane, bidna popuzla, pala i slomila ruku. Za otić do mora ne triba čak ni prilazit magistralu, jer je kuća s južne strane ceste, odma do budućega turističkog megakompleksa.

Šta reć, dolazili su nan Englezi koji su kupili tvornicu, i nudili ženi i njezinome bratu miljun euri za kuću. Rekla in je: “Ni govora!”. Onda su je pitali: “Koliko tražite, samo recite?”, a moja Papučica na to njima: “Koliko vi tražite da mi od vas otkupimo fabriku nazad?”.

Više se ne kupan po cili dan ka nekad. Prvo, ovo moderno sunce nije zajebancija, ako si u nezgodnu uru na plaži, garant dobiješ rak. Drugo, neman živaca trpit iljadu svita oko sebe, ono kad nemaš di stavit šugoman. Zato dođen u zoru, najkasnije do sedan. Onda san sam samcat, još nije doša ni konobar Frane iz jutarnje smjene u kafiću.

Sidnen uz more, gledan sitne valiće (još je bolje ako je totalna bonaca), odbljesak sunčanih zraka na površini, krila galeba u letu, način na koji padaju sjene, ruševine tvornice... Kompletni zen.

Da ovde u Dugi Rat dođe Matsuo Basho, napisa bi u jedno jutro dvista haikua. Tek oko sedan i po dođu prvi penzioneri, već ih sve znan po imenu. Svaki se lipo javi, ali onda s razumijevanjen zauzme svoj dil plaže, dalje od onoga drugoga.

Robert Pauletić na dugoratskoj plaži

U uru i po vrimena se dva-tri puta okupan. Savršeno se rasfriškan. Oko osan i po, kad počnu dolazit babe i matere s dičicon, štramcima, sićima i grabljicama, ja već lagano skupljan šugoman i bižin u “Macana” kupit novine.

Zadnju šetimanu Papučica je ubrala da se redovito dižen oko šest i pobignen dok ona još spava, pa me jedan dan potajno pratila da provjeri iden li to možda kod koje suside. Kad je vidila da san krenija prema plaži, pridružila mi se i ona.

Puno joj se svidilo jutarnje kupanje, pa sad oće stalno ić sa menon. “Ajde dobro”, mislija san u sebi, ali to nije bilo sve. Mala je Tiranosaurica shvatila da mama i tata negdi idu svako jutro pa se onda, normalno, odlučila i ona priključit.

E, to mi je već okrnjilo zen. Jučer mi je, recimo, Riva u zoru na plaži recitirala “Ježevu kućicu” koju zna napamet, bez greške, i inače nas ubiva s njon po cile dane. Navije se ka čarčaika i ne prestaje, a to je dugačka pisma.

“Patkice mila”, prikinija san je, “ajde nemoj me više pilat s tim ježon, jer ću te iskacavat i poslat doma!”. Mučala je minut, a onda pitala: “A tatice, je li Ježurka Ježić isti ovi jež na kojega se možemo nabit ovde u moru?”. “Nije, zlato, ovo je morski jež, a ti tvoj je šumski”.

Izdržala je još malo, a onda opet krenila po svome: “Jelo za jelom samo se niže, Ježurka često zdravicu diže: u zdravlje lije i njene kuće, za pogibiju lovčeva Žuće...”

Skok s mosta

Puka san i prikinija je: “A znaš li ti da se taj čovik šta je napisa Ježurku jedan dan bacija s mosta i ubija?”.

Šokirala se: “Kako misliš, samoubojstvo? Mama, je li ovo tata laže?”.

“Nije, dušo”, objasnila je Papučica: “Barba se zva Branko Ćopić i stvarno se ubija, skočija je s mosta u rijeku.” “A zašto je to napravija, je li bija lud?”, okrenila se opet meni, iskreno pogođena.

“Šta ja znan”, slegnija san ramenima: “Dođe to čoviku. Kad bi me ti, ćerce, još malo upilala s ježon, možda bi i ja skočija ‘lastu’ ovde s mula i utopija se.”

Duboko se zamislila i više uopće nije recitirala.

Diverzija je uspila. Riješija san se ježa slavnoga lovca, medvida, vuka i lisice Mice. Ali tada se u moru pojavija duh drugoga slavnoga pisca...

(U idućem nastavku: ukazanje duha Miljenka Smoje na plaži u Dugome Ratu)