OĆE LI NAN SE U 2009. VRATIT DAVNA VRIMENA GUŠTANJA U RUČNOME PRANJU ROBE?

Šećerna tabla, Amaro 18, regali Šavrić... Sjetimo se top retroluksuza

Sirova kava pekla se u pećicu. Postojala je posebna poklopljena pršura za kavu, takozvani bruštulin. Nije tribalo mišat kavu, nego bi se bruštulin okrića u pećici...

Piše:  Robert Pauletić / Slobodna Dalmacija
Izvor: Slobodna Dalmacija

1. ŠEĆERNA TABLA

Nije uvik bilo prave čikolate, pa se jila šećerna tabla, falša čikolata na kojoj su bili nacrtani Tom i Jerry. Dizajn je obećava, ali ukus se nije ni izdaleka moga mirit s pravon čikolaton. Osim Toma i Jerryja bila je popularna i šećerna tabla “Baltazar”, a mislin da je postoja i neki “Vigvam”.

Kad bismo se konačno uspili dokopat prave čikolate, ne bismo je jili ka današnja dica, red po red, nego bi šparali i zobali pločicu po pločicu. Nije bilo puno vrsta: punjene “Samo ti” i “Volim te”, neizbježni “Braco i seka”, luksuznih “8 zlatnih”, i one divne male čokoladice “Runolist” šta ih je bilo puno u kartonskoj kutiji...

2. 505 S CRTON

Kultni tvrdi bomboni koji postoje i danas, ali mi se čini da okus nije isti ka onda. Neko je smislija kako “505 s crton” pomažu starijin ljudima pri navikavanju na dentjeru. Babe i dide složno su čučali tvrde bombone, bilo ih je smišno za vidit.

“Petstopetica” je imala oštre rubove koji nekad ne bi bili savršeno izliveni pa mi se više puti dogodilo da san na bombonu poriza jezik.

3. SIROVA KAVA

Kad je sindikat dilija zimnicu, bilo je unutra jabuka, svinjskih polovica, kumpira, kapule, a ponekad bi se dobilo i kil sirove kave. Onda bi se ta kava pekla u pećicu. Postojala je posebna poklopljena pršura za to, takozvani bruštulin. Nije tribalo mišat kavu, nego bi se bruštulin okrića u pećici. Moralo se pazit da ti ne zagori. Posli bi se kavu samlilo u mlincu, mažininu.

Sad znate sve riči iz pismice: “Biž’ ća mi vanka iz kuće, jer ću te mažininon, ne šporkaj mi kužine, jer ću te bruštulinon”. Mažinin je bija zajebana sprava sa zglobnon polugon, tribalo se satrat da štagod izmliješ. Mi smo doma više koristili drugu vrstu mažinina di je samlivena kava padala direkt u škafetin.

Sićan se kad mi je mater jedanput dala da mažinajen, kava je padala iz mažinina doli u škafetin i lipo je mirisala. Ubrzo me uvatija grč u ruci pa san posal prepustija njoj i čudija se materi koliko može mlit.

Franckov “Minas” često se nosilo samlit u dućan. Uvik je postoja rizik da prodavačica ukrede dil kave pa san ka jastreb gleda u oni mlinac jel ostalo šta unutra. Prodavačica bi na kraju udrila “tuk-tuk” da sve izađe vanka.

Nezaboravne slike iz djetinjstva...

4. KRAŠ EXPRESS

“Kraš express vam hitro spravlja napitak s mlijekom prepun zdravlja, ujutro za dobar dan, dobar dan, uvečer za dobar san, dobar san”. A bilo je i ono: “Sa planete Kanca Manca ekspres stigla tri neznanca...”

5. ARGO JUVA

... zvana “juva s pivcen”. Falša juva koja se mogla kupit i u kockama. Kad san bija mali obožava san je, a nisan volija pravu juvu. Sad se sve prominilo: guštan u pravoj juvi, a falšu uopće ne mogu jist.

Od svoga prijatelja Envera čuja san da su oni u Sarajevu u to doba curice lakšega morala zvali “argo-cure” jer, ka, skuvaš ih za pet minuti. Bila je, ako se dobro sićan, tv reklama za “Argo”, s planinarima koji uspiju izbjeć opasne stinčuge šta padaju na njih, a onda na rešoiću skuvaju argo-juvu.

6. REGAL ŠAVRIĆ

U pokojnoj zajedničkoj državi svi su tineli imali isti tip regala, s tim da je proizvođač moga bit “Šavrić” ili “Šipad”. Kome god si doša u goste, uvik bi te dočekala ista ormarčina, red punoga drva, red staklenih vitrina. Jedina razlika bila je u tome je li staklo bistro, mutno ili čak reljefno.

Regal se sastoja od četri divovska okomita elementa, pri čemu je drugi element sliva po sredini ima bužu za televizor. U krajnjemu desnome elementu bija je bife, a u bifeu...

7. AMARO 18 ISOLA...

Koliko se toga amara popilo u Jugoslaviji, nije ni čudo da nan je progorčala. U našemu bifeu doma amaro je sta prvi sliva, onda je išla “Vecchia romagna” (etiketa nera), pa zelena travarica “Iva” i “Stock 84”. Stock je bija mrkla šminka i iznosija se samo kad bi došli važni gosti i doturi. Ko je onda vidija viskija? Posebna atrakcija našega bifea bija je konjak “Zrinski” s čepon u obliku antičkoga stupa.

8. VINO JURE

Elitni dalmatinski vinarski proizvod koji i danas po cijeni od 15 kuna osvaja srca vinoljubaca. Slovenci, Srbi i Bosanci šta su ljetovali u nas sedandesetih i osamdesetih još i danas pamte ručkove na hotelskin terasama uz “Juru” i “Barbu”.

Treće iz našega svetoga vinskog trojstva je vino “Bepo” koje su Srbi ponekad čitali “Vero”. Prid ovu Novu godinu bija san pozvan na večeru kod dr. Šparca i iz zajebancije san mu na poklon donija bocu “Jure”. Posli san iz znatiželje prova “Juru” i više se nisan da navuć na finu Šparčevu graševinu.

Živila Dalmacija, u 2009. pijen samo “Juru”!

9. PLAVI RADION

Isti oni špaher u kojemu se pekla kava služija je za još jednu stvar: na njega se stavljala kuvat roba! Dok još nije bilo mašina, roba bi se stavila u lonac, kuvala na špaheru i kad bi voda uzavrila, oprala bi se na ruke.

Bija je tu mitski “Plavi radion”, žuto sunce na plavoj kutiji. U kutijama su se jedno vrime mogle nać figurice beštija.

Posli su došle prve mašine. Nije bilo centrifuge, nego se vrtilo ručicon. Oprana roba bi se provlačila kroz dva valjka i tako cidila.
 

10. SAPUN JELEN

Uvik na rubu kade, bjelkast ili žućkast. Služija je za pranje robe, ali kad bi nestalo pravoga sapuna, znalo bi se s njin koji put oprat i ruke. Od sode u sapunu šake bi momentalno ogrubile i pocrvenile.

E, di je to divno doba crvenih i žuljevitih šaka...