Subota, 04 Srpanj 2009
 Nekidan je u Omišu bilo okupljanje turističkih djelatnika, uzvanika i običnog svita oko 19,30 sati ispred turističke agencije "Radmanove mlinice" - na ulazu u stari dio Omiša, u tzv. Smokvici. Svit se častio domaćim delicijama i pićem, sinjajem konobare restorana Kaštel Slanica, ali nigdi gusara?! Naravno tu je i Kapo od našeg turizma Joško Stella koji je vodio ozbiljne razgovore s kapetanicom Omiških gusara, gđom. Davorkom Deur. Svi su na okupu - A di su gusari?! Šta je ovo, ne razumin?! Gusarska večer bez njih?! ...PREŽIVJELA GUSARSKI NAPAD!
Na čeki s Omiškim gusarima
Piše: Zorana Vuković
Kapetanica u civilu se zagonetno nasmijala i rekla: "Bit će ih, bit će. Pojavit će se kad - tad". - A di su sad? - pitam ja, a kapetanica će - NA ČEKI!
- Na čemu? - Na čeki. - Šta ti je to? - Strpi se, rekla mi je, vidit ćeš...
Strpin se tako ja, trpin, čekam, cupkam, i ništa. Ukrcali se oni u brodice i otišli uzvodno uz Cetinu river.
Moji gusarski geni nisu mi dali mira i tako ja sa mojom asistenticom za njima - drumom, da vidim tu ČEKU, ma da to nije kakav PREPAD, napad koji se bidnim gostima sprema?!
Pratim ih ka kola crne hitne pomoći, ako koga moji gusari napadnu i ako se netko pripadne - tu sam - svega par metara od obale - spašavam uplašene.
Slikajem i čekam, a nigdje ČEKA. Čirin iza grmlja, stižem pred njihovo odredište, restoran Kaštel Slanicu. I još ništa.
Ajde dobro, bar smo se nagledale lipe naše Cetine, lipog krajolika, gledali kako brodice s uvaženim gostima brazdaju ka ulje mirnu zelenu riječnu površinu, uživamo. Stine kanjona se ogledaju, zrcale na njenoj površini. A za moje gusare - ima vrimena , ovo je tek početak gusarskih fešti koje će se priređivat svakog utorka u sezoni.
Zaokrenem se 20 m od restorana kadli BUM! Bum-BUM-BUM! PAM-PAM-PAM! I odjedanput sam u romanu o Komadantu Marku, samo što je moj Ontario ustvari Cetina, a Blafa sam ostavila doma... Jooj kroz gusto zelenilo stižu i napadaju brodice, dolaze žestoki OMIŠKI GUSARI! Lipo mi je govorija Žalosna Sova... da ostanem doma!
Barut miriše u zraku, zelenilo omagljeno od dima, pucaju s lipe naše Cetine, i ona se čak dimi, ka u filmu, ala lipote i divote! A zločesti gusari nisu otimali s brodica blago nego žene - žene! Znaju oni šta vridi..
Nastao je metež, gužva, prelaze gusari sa svoga broda na brodice sa gostima i ne trgaju zlato, bižuteriju i svekoliki nakit, dukate, dolare, eure, traže žene - žene dajte!
Dakle to je bila ta ČEKA o kojoj mi je kapetanica Davorka tajnovito rekla - a vridilo je mučat i ne pokvarit đenje, vridilo, čekat moju ČEKU - srce gusarsko! A reklo bi se, običan utorak u predsezoni, neš ti. A kad ono praznik za oči i uši!
Ima mali milijun načina da privučemo turiste u Dalmaciju, u Omiš. Ovo je samo jedan. Omiški. Jedan od Omiških, točnije. Posegnemo li dublje u riznicu bogate povijesne i kulturne baštine naći ćemo mnoga (zaboravljena) blaga. Izvedimo ih opet na svijetlo dana. Ispričajmo priču. Omišani su to učinili sa svojom tradicijom i posebnošću - GUSARIMA.
I sad traže gusarice mlade...
A mi? Što mi čekamo? Koga 'tražimo'? Za čim posežemo u osmišljavanju naših turističkih posebnosti koje će svratiti goste željne zabave i avanture i na ove naše obale? |
Piše Zorana Vuković
655 čitanja, 
1 komentara, 
KOMENTARI
Uredniče, vraže jedan , ne čini mi škandal - ubacija mi je rečenicu i zamjenu za izraz Zakoniti - tipa : Žalosna sova , a tu je večer doša kući kaaaa , nije baš kaaa ali taman - ka Mladen G. na ST FEST - sa proslave rođenja diteta njegova prijetelja, a ti ubacija da je Žalosna sova - joj , joj ..... šta mi činiš . Nije on nikad uz mene žalostan , tako da znaš ! :) Uostalom vidi broj HITCEVA na slikama di si nas slika na prošlogodišnjoj fešti soparnika - jel mejbi žalostan :) Ne čini mi škandal , jer sve čitaju škverani :) sve !
