DUGI RAT

Palo mi je na pamet da i ja povodon sto godin našega maloga mista i njegovi veliki judi napišen par riči što mi se motaju po glavi. Od prvog dana kad smo odlučili mi iz udruge napravit izložbu slika iz tog vrimena, tija san više napomenit i sitit naše mišćane na neke drage jude koji su živili u našemu mistu i za naše misto. Nekoga ću garant ovdje i zaboravit, nekoga nisan ni zna, a nadan se samo da se oni gori neće na me ofendit ...

DRAGI JUDI, LEGENDE NAŠEG MISTA

Piše: Slobodan Tomić

Ka dite se slabo sićan gospodina Vinka Formentija, jednog gospodina u pravim smislu te riči, Petra Bajkasa legende mista poznata je bila uzrečica „Split ima svoga Lera, a Dugi Rat Bajkas Pera“. Sićan se ka dite dobrog starca Silvestra Trevižana koji bi nama dici dilija bombone i slane štapiče u doba kad je to bija, virovali ili ne, luksuz.

Dica iz moje generacije se uvik site stare drvene barake slastičarne „Čazimović“, drvene žlice ča bi mišala sladoled i debelog Čazimovića šta prodaje zacukrane jabučice.

Bila je mižerija ali bi judi kad bi primili plaču danima pivali u Točioni. Bože Terzić (Božica) bi odgega i pravija društvo našoj fizerki i njenim mušterijama. Cili život se zajebava i baš san ga se s guštom sitija.

Šjor Ivo Trgo ikona Dugog Rata, športa, Orkana, vječiti izvođač vatrenih govora kraj logorske vatre. Kad bi on i njegovo društvo igrali balote u mistu je bila uvik velika zajebancija i puno smija. Evo dok pišem sitija san se i Osmana, Grge ča je uvik nosija onu francuzicu sa punpinon.

Posebno misto zauzima i Tucalo koji je ima toliko baza da nemože čovik zamislit. Kad je jedanput iša na selo, bilo proliće, stopira, stala mu hladnjača. Čovik, neki zajebant, ga ukrca zada jer, navodno, naprid nima mista. Na Dubcima tek otvorija hladnjaču gdje se naš Tucalo vas smrza, kaže mu čovik da izađe vanka, a Tucalo da neće jer kad je vako unutra kako li je tek vanka.

Skoro san zaboravija starog ribara Matu Petrića Meju što nas je naučija lovit ribu. Uvik se sitin kad bi barba Mate bija malo umoran kako zalije kupus u Barice.

Prije godinu, dvi, Dugi Rat je osta bez nekoliko svojih legendi. Šjor Ivo Lozić (Bacilaja) Ðentlemen, ljubitelj karata, balota, a kažu i žena, čovik izrazite inteligencije. Moj veliki prijatelj iako smo razlika pedesetak godina baš smo bili frendovi, šta bi Ive kaza kad bi ja bija jidan (ajde generacijo, ne bacilaj).

U par miseci smo ostali bez dvi legende, velikog malog Ljudevita Šabana Ljulje i Ante Petrića Meje. I još mi fali njihova zajebancija. Nadan se da negdi gori nji tri igraju na preferans, da i gori ima neka birtija, a virujen da im uteče i koja beštima.

Eto, dragi moji Dugoraćani, znan da san nekog zaboravija, nije bilo namjere, sitite se i vi našeg mista (pa možda opet dobijemo dvoranu) i dobrih judi koji su ispunjali veseljem naše dane. A Vi živi dugoraćani, ne zaboravite guštat, život gre dalje...

Dođite na izložbu!