Sićanje na Split koji je nesta: Mare Žebon, Picara, Karuzo i Pajdo

PajdoDi je nesta Split moga ditinjstva, odrastanja i mladosti? Di je nesta oni njegov posebni, more se reć, histrionski Teatar Pjace i Rive? Di su nestali oni, velikoj većini Splićanki i Splićana, dragi glavni likovi toga spliskoga Teatra? Mali milijun puti sluša san zadnjih dvadesetak godina ova i nika druga pitanja na temu “nema više onega Splita”, ali niko nije zna odgovor. Sve dok mi jedan put poznati i ugledni spliski neuropsihijatar Ivan Urlić nije reka: - Di je nesta ti Split? A pojilo ga vrime! Tako su se i oni Splićani stariji od nas pitali – di je nesta Uvodićev i Tijardovićev Split? S tin da je razlika između Uvodićeva i Tijardovića Splita u odnosu na Split našeg ditinjstva puno manja nego je razlika između Splita našeg ditinjstva i ovoga Splita danas...


VREMEPLOV

SIĆANJE NA GRAD KOJI JE NESTA

Mare Žebon, Picara, Karuzo i Pajdo

Piše: Milorad Bibić Mosor / Slobodna Dalmacija
Foto: Feđa Klarić / Cropix
Izvor: Slobodna Dalmacija

Davor Štambuk, nadaleko poznati spliski karikaturist, taj po cilon svitu nagrađivani i popularni spliski ambasador humora i zajebancije, tvrdi da je jedina veza današnjega Splita s Mediteranom, njegovim koloritom i onim nekad prepoznatljivin humoron ulice – more.

- Samo nan je more dokaz da smo mediteranski grad. Sva ostala obilježja tipičnoga mediteranskoga grada, koja je Split ima sve do prije dvadesetak godina, iščezla su. Pogotovo jedan od timbara Splita: njegov Teatar ulice, njegov humor ulice...


Veliki ratnik Picara

Doktor Picara Tija san se u ovon tekstu sitit nekih glavnih glumaca onoga spliskoga Teatra ulice, svakodnevnog humora Pjace i Rive... Učinija san malu anketu među nekoliko Splićanki i Splićana koji su živili ti Split koji je iščeza, ispalo je da su i sad najpopularniji poker tih nezaboravljenih spliskih likova – Doktor Picara, Karuzo, Mare Žebon i Pajdo!

Vinko Jadrijević, cilon Splitu poznat ka Doktor Picara, bija je svakako jedan od najvećih, ako ne i najveći spliski zajebant.

Pantin ga iz vrimena dok san bija srednjoškolac. I to iz Gage. Čin bi se on liti pojavija onde Iza Lože, odma na izlazu s Pjace, svi šta su sidili u Gage i isprid Gage znali bi: biće sad dobre zajebancije! Smija i veselja s Doktoron Picaron u društvu nikad nije falilo.

Ima san čut priče kako je Doktor Picara prvi u Splitu skočija s terace na Bačvicama u more. I to 1942. godine. Na oduševljenje svih kupača koji su toga jutra u sedmon misecu bili na Bačvicama. A skočit s terace na Bačama u ono metar ili metar i po plitko more, ovisi je li oseka ili plima, ne more svak. Nego samo oni najhrabriji, najspretniji. A to je bija Vinko Jadrijević, Doktor Picara. E, ali priča ide dalje...

Kako su spliske cure pljeskale Doktoru Picari, jedan talijanski oficir je tija podilit slavu s Doktoron Picaron. I on je iša skočit s terace na Bačvicama, skočija je i – slomija kičmu!? S tin da priča ima i nastavak... Poslin rata je Doktor Picara tražija da mu se ti dan prizna ka dan proveden u ratu.

Jer, on je zapravo zaslužan da je talijanski okupator strada!? Čuja san i to da je u to vrime bilo zajebanata i na Sudu i da je Doktoru Picari priznat dan proveden u ratu. E, ali je onda, kako legenda kaže, on tražija da mu se ti jedan ratni dan prizna – duplo!? Ka i svin onima šta su bili u Narodnooslobodilačkoj borbi...

To san ima čut, ali jedno san vidija, u to san se sam uvjerija: sprovod Vinka Jadrijevića Picare bija je najveći sprovod u Splitu! Ko zna koliko je svita došlo na Lovrinac ispratit svoga Doktora Picaru? Deset, dvadeset iljada... I danas mu na grobu stoji veliki spomenik, napravili su ga njegovi prijatelji, koji ga se i danas sićaju...


Veliki pivač Karuzo

Karuzo O Karuzu znan najmanje. I njegovo građansko ime prava mi je enigma, ali ima bit da se zva Marin Pavlović. Tako me baren podučavaju veterani mnogih druženja s Karuzon. Sićan ga se s dna Pjace, uvik na potezu od Automata do kafića legendarnog reprezentativca Hajduka Dragana Holcera. Često su s njin bili Miljenko Smoje, Boris Majić i Vojo Pavasović.

On ih je zva – svojin pretplatnicima!? Ispustija bi iz grla ono svoje “mi-mi, mi-mi”, a oni bi mu dali koji dinar. Zato ih je zva pretplatnici. Onako ne baš visok, basetan, kako bi stari Splićani rekli, okrugle glave, bija je uvik nasmijan. O spliskon Karuzu priča mi je poznati spliski lučki radnik, obalac, batelant, ujedno i poznati spliski nogometni sudac Božo Mladinić Zmaj.

I barba Zmaj, isto ka i Karuzo, odavno “ore nebeske njive”, zapantija san priču kako su spliski zajebanti rekli Karuzu da ga brodon vode pivat u New York. I da je bija veliki ispraćaj velikon pivaču. A da je brod, umisto u New York, uplovija u – splisku Sjevernu luku!?

Di su crnce glumili batelanti poduzeća Luka i skladišta koji su – crnin garbunon opiturali svoja lica!? Davor Grčić Gaga  je o Karuzu reka jednu rečenicu kojon ga je najbolje opisa: - Karuzo je bija čovik koji nikad nikome nije ni pomislija zlo, a kamoli da bi ga kome učinija!


Velika dama Mare Žebon

Mare ŽebonMare Žebon je bila spliska faca koja se skoro uvik mogla vidit u gradu. Za nju su govorili da je najpoznatija Splićanka koja “čini one stvari” u đardinu i na bedemu Stare bolnice. Mare bi uvik došla u grad našminkana, more bit i mrvu više nego bi tribalo. Obrazi su joj se rumenili, a ona se uvik smijala. Nije bilo dana da joj ko ne bi dobacija: “Mare, jesi li se danas, a?!” Ona bi se nasmijala, a koji put bi odgovorila: “Punjetaru, goni se u tri pizde materine.” Ali nikad ne bi pokazala da je jidna i da se uvridila...

Bilo bi joj najdraže kad bi vidila da se dvoje grle i ljube proć kraj njih i uvatit zaljubljenog mladića za jaja... Kad bi on poskočija i posla je u pizdu materinu, ona bi se nasmijala i rekla: “Šta je, sad me šalješ u pizdu materinu, a zaboravija si kad si me jebava...” Svit šta bi to vidija i čuja smija bi se, a Mare bi najviše guštala. A ako bi trefija mladić koji nije zna ko je Mare Žebon, počeja bi se prid curon opravdavat: “Ova laže, nikad je nisan ni čuja ni vidija!” A Mare bi zapljeskala rukama i nastavila šetat gradon...

Davor Grčić Gaga bija je uvik spreman na zajebanciju. Priča je kako bi mu Mare došla u kafić ravno “s posla!” Rekla bi mu: “Gaga moj, nima jebača do mornara iz Divulja!” Gaga bi joj učinija espresso, da bi joj i čaj, a onda bi Mare Žebon uzela metlu u ruke i mela pjacetu isprid kafića. Gaga bi za njon poliva vodon, tako da bi do sedan uri ujutro pjaceta bila skroz čista. Jedanput je Mare Žebon uzela metlu u ruke oko podne i počela je mest. Baš tada naiša je inspektor koji je tražija od Gage listu zaposlenih u kafiću.

Gaga mu je da, a onda je inspektor pametno zaključija: “Znači, ova drugarica je višak radne snage?” Gosti su se smijali i zafrkavali inspektora, govorili mu da je to Mare Žebon. Inspektor je osta pri svome. A onda je Gaga reka: “Druže, ova velika dama je moja ljubavnica!” Svi su pukli od smija, Mare Žebon je dotrčala do Gage, uvatila ga šotobraco. Gaga je nastavija: “Druže, ja ne mogu prijavit ljubavnicu ka radnicu u kafiću. Ona meni znači puno, puno više...”

Inspektoru nije bilo ništa jasno, ali je ipak napisa prijavu. Gaga je prijavu potpisa, zagrlija nasrid pjacete Maru Žebon, oni dvoje zapivali su najdražu Marinu pismu: “Po šumama i gorama...” Gaga je objasnija: “Zapivali smo ovu partizansku pismu zato jer je naša drugarica Marija Bačić zvana Mare Žebon bila partizanska bolničarka u Dvadesetoj brigadi Dvadeset šeste dalmatinske divizije!”


Veliki zajebant Pajdo

PajdoMirko Perić bija mi je cilo moje ditinjstvo susid. Ja san sta u Tršćanskoj ulicu, u zgradi obalaca, a on u Smiljanićevoj ulici, u zgradi feratjera, ali je ima vrtal u Tršćanskoj. Pa bi zna reć: “Englezi žive u Engleskoj, a imaju zemlje u Africi, a ja živin u Smiljanićevoj, a iman zemlju u Tršćanskoj!” Mirko je bija deset godina stariji od mene, zajebava se, tamo negdi šezdesetih godina prošloga vika, kako mu je falila godina dana da bude prvoborac, jer je rođen 1942. godine.

Mirko je činija najbolje dvokolice i karete u kvartu, ali je mora priznat da tondine bolje od njega čini Jure Ljubić. Pa bi se na kantunu Tršćanske i Smiljanićeve zna zaderat: “Tondins gold medal - Jure Ljubić, Tršćanska ulica, Tondins silver medal – Mirko Perić, Smiljanićeva ulica!” Onako visok i mršav, s basbaritonon, zna bi na kupalištu Stinice, koje su odavno zatrpali, imat svoj šou u kojemu su uživali svi iz kvarta koji su se samo tamo kupali.

Duhovit ka malo ko, reagira bi “iz prve”, i uvik dobiva svaku zajebantsku utakmicu u kojoj bi bilo ko tija bit duhovitiji od njega. Poslin je Mirko posta spliski Pajdo, tad su njegove baze počele ulazit u antologiju najbolje spliske zajebancije. Onima koji su Pajdu držali redikulon, jedan od spliskih kampanela Momčilo Popadić zna bi reć: “Redikuli ste svi vi koji Pajdu držite za redikula!”

Mirko Perić Pajdo bija je vrhunski meštar, finomehaničar, precizni mehaničar, bija je plemenit i pošten čovik. Doktor Picara, Karuzo, Mare Žebon, Pajdo... Miritaju da se baren ovin tekston otmu zaboravu. Oni i Split kojega je, kako je lipo reka doktor Ivan Urlić – pojilo vrime!


Mare Žebon i Picara u Gage

Svake godine, na najveseliji dan u Balun baru, na Silvestrovo, Gaga bi molija Maru Žebon neka razveseli njegove goste. Ona bi čekala kad će doć čuveni doktor Picara i maskota Balun bara, svima dragi Neven Neno Slišković.

Mare bi došla do doktora Picare i rekla mu: “Doktore, morete li mi pomoć?” Svi bi se u kafiću počeli smijat, a doktor Picara bi je upita: “A šta te muči, Mare draga?” Ona bi rekla: “Od sinoć se nisan jebala, doktore moj, pomozite mi!” Doktor Picara bi, ka veliki kavalir, čestita Mari, ponudija je pićen. Nju i cili Balun bar. Zna je da će cilu turu platit vlasnik Gaga...

Šandor Romano i Pajdo
Doktor Šandor Romano, poznato splitsko lice i legendarni Pajdo, snimljeni ima tome ravno deset godina na jednoj večeri koju su organizatori bili nazvali "Noć oriđinala"


Velike Pajdine baze

Već desetljećima se prepričavaju najveće baze Mirka Perića Pajde. Ovde san odabra par, za mene, antologijskih...


- Vidi Pajdo milicionera sa pason i reče mu: “Di vodiš to tele?“. Milicioner mu odgovori: “Budalo, ovo nije tele nego pas!“. A Pajdo ga zajebe rečenicon: - Budalo, ne pitan tebe nego pasa!

- Milicioner na Rivi trči za Pajdon, kad je vidija da mu ne more uteć, Pajdo skoči u more i reče milicioneru: - Ko te jebe, sad san u nadležnosti Lučke kapetanije!

Solinska ulica, Pajdo lega na parking. Milicioner mu reče:
-Pajdo, diži se, nisi ti auto da ležiš ovde!
A Pajdo ga, ka i obično, zajebe:
-Nisi ni ti pauk da me dižeš odavde!

Stoji Pajdo u autobusu Split – Trogir, dok autobus prolazi kraj onih pustih tvornica cimenta, Pajdo najprije zaviče:
-Dišite duboko!
A nakon par sekundi:
-A sad serite blokete!

"Volim ptice što seru po ljudima, a žao mi je što krave ne lete."

U kafiću Pajdo naruči piće, konobarica mu stavi u čašu puno leda, a Pajdo je zasrami: - Makni led iz čaše, najprije ulij piće, neš ti mene zajebat na Arhimedov zakon!