DUGI RAT

Bilo mi je bolje šutit. Ka da je ko mora znat di iden. Ka da je ko mora znat da se iden strmoglavit niz kanjon Cetine. Visit na visini od 150 metara obišen za sajlu. I njome pičit 70 kilometara na sat. Pa tako jedno osan puta. U ukupnoj dužini od dva kilometra. Na visini od 150 metara svašta pametnu čoviku prođe kroz glavu.. Od nas devet, osan se spustilo Omiš Ziplineom po sajlama ukupne dužine 2100 metara od Visećgrada do Slanice, prvim pravim adrenalinskim parkom u Hrvatskoj. Promotivna cijena spuštanja planinom uz pomoć sajle i sile teže do 1. srpnja iznosi 150 kuna, a nakon tog datuma za ovaj jedinstveni adrenalinski užitak bit će potrebno izdvojiti 400 kuna. Dobnih ograničenja  nema. Dica idu u paru s odraslon osobon, a mogu, ako je potriba, i dvi odrasle osobe ić zajedno. Nema ograničenja ni u kilaži. Prije spuštanja kandidati (ne zaboravite patike i puno vode) dobiju opremu, a na improviziranom zipu instruktori im objasne jednostavnost tehnike jurenja niz sajlu. S naglaskom na kočenje ...

KANJON ADRENALINSKIH IGARA

Reportaža iz kanjona Cetine: "Ala gušta, letiš nad 150 metara ambisa"

Piše: Vinko Vuković / Slobodna Dalmacija
Foto: Jakov Prkić / Cropix
Izvor: Slobodna Dalmacija

Na visini od 150 metara svašta pametnu čoviku prođe kroz glavu. Siti se, recimo, Mswatija Trećeg, kralja Svazija. Čovik je, ima tome misec dana, donija uredbu kojon se zabranjuje let na metlama iznad visine od 150 metara. Da je, kaže, zračni promet toliko gust da bi moglo doć do teških nesrića. A kazna za žene - vištice, kako ih je nazva Sabelo Dlamini, službenik Civilnoga zrakoplovstva - koje prikrše zakon bit će rigorozne. Neće in niko odsić ruku, ali će zato platit 320.000 kuna. Muškarci na metlama se ne spominju.

Pretpostavlja se da oni letu avionon.

Sad van je valjda jasnije šta znači visit na visini od 150 metara. I tice se ukenjaju kad triba do tamo priletit. A di neće novinar - poglavica Dugi Jezik - koji je, ka da će ga to spasit, svima rastrubija da ide tamo di još niko nije bija, glumeć da mu kolina ne klecaju i da se znoj sa njega cidi jer se, eto, i inače puno znoji. A i vruće je ka u paklu. Možda će gori, na 150 metara visine, bit ladnije.


‘Uvati  zraka i gledaj Cetinu’

- Dražane?
- Reci.
- Ovde puše.
- Lagani meštral. Ne boj se, možete samo malo zanit.
- Zanit?!
- E, u stranu. Lako ćeš se ispravit, samo raširiš noge i eto te.

Dražan je Dražan Mimica. Iskusni gorski spašavatelj i speleolog. I suvlasnik tvrtke ‘“Malik”’ koja je prije nekoliko dana u Omišu otvorila prvi pravi adrenalinski park u Hrvatskoj, sa ziplineon ukupne dužine 2100 metara, šta ga čini jednin od najdužih u Europi. A kad se u obzir uzme kanjon Cetine - ‘Bože moj, Cetina!’ - najatraktivnijin svakako.

- Dražane?
- Reci.
- Ja ću zadnji. Možda pristane puvat.
- Smiri se, ništa ti ne može bit.
- A šta ako se otkačin?

- Nećeš, niko se nikad nije otkačija, pa nećeš ni ti.
- A šta ako pukne sajla?
- Neće, sigurniji si na njoj, nego u avionu.

Čelične sajle su, objašnjava Zoran Vrandečić, drugi suvlasnik “Malika” i jednako iskusni alpinist i gorski spašavatelj, nabavljene u Austriji. Boljih na svitu nema. A ostala oprema, ka šta su koloturnici, sigurnosni pojasevi, zakačke ili kacige, stigla je iz Francuske. Od “Petzla” su. A “Petzl” van je, slobodno pitajte Stipu Božića, sinonim za sigurnost.

- Dražane?
- Reci.
- Ja iman strah od visine.
- Pomalo, neće te niko gurnit. Neki dan su mi bila dva Amerikanca sa istin problemon. Kad su prošli prvu sajlu, sve je bilo lakše. Posli in se toliko svidilo, da bi se, samo da su mogli, cili dan spuštali.
- Lako je njima, oni su Amerikanci, tamo ovakvih stvari ima na svakome koraku.
- Nema, nema, rekli su mi, a bila ih je cila grupa, da ovako nešto, ovaku lipotu i uživanciju, nikad nisu doživili. A po cilome svitu su bili. Prva sajla ih je posebno oduševila.

A ta prva sajla, zakačena za Visećgrad, nekoć utvrdu kraj Podašpilja, a danas tek moćnu stinu, stvarno izgleda impresivno. I stravično. Duga je 700 metara, a ispod nje - ne znan jesan li van to reka - 150 metara ambisa. I junacima, a vaš je reporter bija okružen sve samin junacima, noge su se - posli su mi priznali - odsikle.

- Dražane?
- Reci.
- Ovo izgleda strašno.
- Nije nego prelipo. Samo se opusti. Uvati zraka, diši, gledaj Cetinu.
- I ne vidin je, pari mi ka potočić.
- Moja ćer od 18 godina je priključer prvi put ovde bila. Nagovorija san je da proba. I mogu ti reć da je bila crvenija od tebe kad se tribala spustit. A jučer me sama molila može li opet doć.

- Lako je njoj, i ja bi se spustija da mi je 18 godina.
- I manja dica se spuštaju. Od deset godina. Da ih vidiš kako lepršaju.

Dobnih ograničenja za zipline nema. Dica idu u paru s odraslon osobon, a mogu, ako je potriba, i dvi odrasle osobe ić zajedno. Nema ograničenja ni u kilaži. Bili mišićavi ili salasti, spuštate se istin slobodnin padon. Mimica i Vrandečić su na sve pazili. Šta god bi stavili na papir, na terenu bi duplo napravili, pa tako i sidrišta, a svako je teško 30 kila, podnose opterećenje od 12 tona.

- Dražane?
- Reci.
- Ja bi nazad.
- Niko te na ništa neće silit, ali šteta. Da vidiš samo kakve su druge sajle. Osan ih je, a sve jedna lipša od druge. Ima jedna šta doslovno prolazi kroz šumu. A zadnje dvi su priko Cetine, to, viruj mi, nema nigdi na svitu.

Od nas devet, osan se spustilo po sajlama od Visećgrada do Slanice. A jedan, to jest ja, vratija se pješke do početne točke i tamo pune tri ure - jer toliko triba da se obađe sve šta su Mimica i Vrandečić zamislili - čeka da zabilježi tuđe dojmove.


‘Ako može krava, mogu i ja’

Da ste ih samo vidili. Ka da su Omiš oslobodili. Sanja Perinović Jozić, Ivan Sovulj, Stipe Mimica, Ante Mušac, Ivan Kovačić, Dražan Jozić, Davor Perinović i naš fotoreprter Jakov Prkić, ka dokaz da ni u “Slobodnoj” nismo svi isti.


Nekome srce pukne od straja, njima od ponosa.

- I ja sam htjela odustati, ali kad sam se sjetila da u Kini na ovaj način s planine na planinu prebacuju krave, pomislila sam, ako može krava, mogu i ja - s oduševljenjem će Sanja, dodajući kako će se prvom prilikom vratiti na omiški zipline.

A ostali? Da su s Megan Fox maločas bili, ne bi se tako blaženo smješkali. Ništa in nije ni tribalo govorit, sami su postavljali pitanja i na njih odgovarali.  

- Na prvoj san sajli prvo mislija da ću umrit od straja, a posli od sriće. Jedva čekan opet.
- Čudno mi je ispočetka bilo visit na guzici, noge su mi se tresle, ali ubija bi se da ovo nisan prova.
- Ovo će biti hit! Cili svit će zbog ovoga dolazit u Omiš.

- Ala, šta će to bit: rafting, canyoning, free climbing, ziping!
- Prkiću, legendo, najjači si, kako si samo visija i sam sebe snima...
Takve ih, puknute adrenalinon, nije imalo smisla zaustavljat. Samo je Mimica bija miran. Zna  da je samo pitanje vrimena kad ću mu se opet obratit.

- Dražane?
- Reci.
- Zapiši me za sljedeću turu.


Uskoro možda i u kanjonu Krke

Promotivna cijena spuštanja planinom uz pomoć sajle i sile teže do 1. srpnja iznosi 150 kuna, a nakon tog datuma za ovaj jedinstveni adrenalinski užitak bit će potrebno izdvojiti 400 kuna. Cijena čitave investicije iznosi 1.800.000 kuna, a posao na ziplineu pronašlo je osam osoba, sve redom pripadnika HGSS-a.

Mimica i Vrandečić dobili su i licenciju za gradnju novih zipova, pa su ih, otkrivaju, već zvali iz Šibenika s idejom da osmisle stazu u kanjonu rijeke Krke.

Prije spuštanja kandidati (ne zaboravite patike i puno vode) dobiju opremu, a na improviziranom zipu instruktori im objasne jednostavnost tehnike jurenja niz sajlu. S naglaskom na kočenje.