Zanimljivosti..

Na kavi s Mosorom

Milorad Bibić MosorKažu da on jedini u Slobodnoj ima "mandat" radit intervjue na par stranica. A njegove bilješke o razgovorima sa sugovornicima mnogi s guštom čitaju u subotnjoj Slobodnoj. Ovaj put razgovaralo se o njemu. Na subotnjoj kavi, u Splitu, Marko Dunatov, novinar Zadarskog regionala (i kolega našeg Pere Livajića, nekoć prvog pera Omiša, sada na privremenom radu u Zadru) proćakulao je sa novinarom Slobodne Dalmacije, Miloradom Bibićem, oliti samo - Mosorom i pribilježio nešto za Vas u nastavku teksta... Nakon razgovora sa Mosorom, moja splitska prijateljica Nera, koja je slikala nas dva, mene i Bibića, piše Dunatov, ostali smo oduševljeni karizmom koja zrači oko njega i svom tom beskrajnom zajebancijom koju naprosto oko sebe rasipa. Smijeh i zajebancija, sastavni su dio života tog nedvojbeno novinarskog dalmatinskog totema. I dade se naslutiti u razgovoru sa Mosorom ona poznata Smojina i Bićina škola. Pila naopako, uvik kontra, uvik i samo zajebancija ...


MOSORIJADA


Na subotnjoj kavi, u Splitu, sa novinarom Slobodne Dalmacije, Miloradom Bibićem, oliti samo - Mosorom


Milorad Bibić Mosor


Piše: Marko Dunatov / Zadarski Regional
Izvor: Zadarski Regional


Zazvonio mi je mobitel, na zaslonu je pisalo Mosor. "Di si jebivjetre zadarski, jesi ti doša ovde radit ili se zajebavat" pozdravio me Mosor nazvavši da dogovorimo mjesto susreta. Prije početka razgovora naručili smo piće kod konobara koji je, kaže nam Mosor, poznat pod imenom Apaurin jer "dolazi svakih šest uri za stol". Na pitanje možemo li, rekao je "ajde pucaj, pucaj iz svih oružja". Počeli smo rafalno…

Mosore kako ste?
- Najboje na svitu. Meni je neugodno koliko san dobro. Viruj mi da nije pristojni bit ovako dobro. Nije normalno bit ovako dobro. Izvrsno.

Kad ste ostali bez kose?
- Bez kose san ti ja osta onoga trenutka kad san svatija da se ženske pale na one muške šta in glava sliči na ku*ac. Ne moraš tako stavjat. Metni ono s točkicama, oli "ona stvar". A kako moja glava stvarno sliči i neodoljivo žene podsjeća na taj alat otud i takva jubav.

Nije vas pogodilo to što ste ostali bez kose?
- Ne, nije me pogodilo. Ja uopće nisan osta bez kose, nego brijen glavu svaki dan.

Jeste razmišljali o tome da nosite tupe?
- Ne. Ne bi ja, jer izvrsno pivan i bez tupea. Bez zajebancije, haha.


Milorad Bibić Mosor


Jeste li gubitak kose kompenzirali puštanjem brkova?
- Nisan. Nego smo se dogovorili, kad smo imali maturu u Gimnaziji Vladimir Nazor 71. pustit brkove. To su bili tzv. mliječni brkovi. Posli san ih ostavija. Jer se držin, ne Ante Tomića šta je muškarac bez brkova, nego onoga što je davno rekla Sharon Stone, da je poljubac bez brkova ka kava bez cukra, a da ritko koja ženska voli gorku kavu, eto ga na.

Baš to je moje slijedeće pitanje, što je muškarac bez brkova?
- Muškarac bez brkova je pizda. Ne zajebajen se. To triba pitat Tomića koji nema brkove a napisa je oti roman. Ali iman jednu ekskluzivu. On je jedan put na lito isto učinija, to je bilo prvo puštanje brkova u duetu, on i poznati novinar Igor Mirković. Oni su bili skupa puštali brkove i ti brkovi su se bili primili onda.

Vole li Vas žene?
- Strašno. Neodoljiv san. Vjerojatno zbog gabarita, kako iman dva metra i četiri i negdi između 110 i 114 kila, kako kad, ovisno je li zima, oli lito, onda valjda ženske to sve povezuju s gabaritima. A ono pravilo, veliki čovik mali k..ac i obrnuto kod mene ne važi, pa….

Jeste li im draži kad govorite ili kad šutite?
- Drag san in uvik. I to šta god više prolazi vrime, sve draži i draži.

Jeste kada dobili neku nemoralnu ponudu?
- Da, da.

I kako je završilo?
- Ja ne volin bit lovina, ja volin bit lovac.

Kako ste dobili nadimak Mosor?
- Svak misli da je to zbog visine ili šta mi je mater iz sela Dubrave podan Mosora. Ali nije, nego san dobija nadimak u drugon razredu srednje škole. Išli smo sa školon na ekskurziju, u Trogir, bili su oni veliki autobusi "londonci" na dva kata, svi su plaćali po karte, došlo je do mene koji san bija učiteljici onda do ramena  i kondukter je reka da nisan učenik drugog razreda nego da san joj sin. Ona se onda pripucavala sa kondukteron, je-nije,je- nije. Na kraju je ona dobila i posli rekla "vidi visok si ka Mosor" i tako osta Mosor. Aj, pucaj…


Milorad Bibić Mosor


Volite puno pričat?
Ja se zajebajen, volin se zajebavat. Ja san se od kad znan za sebe i u najcrnjin trenucima života svojin i tuđin zajebava. Kad san ima operaciju žuči, onda me stavilo na oni ledeni stol, ali prije toga medicinska sestra me išla brijat. Brije me i čini pineladu ko ruka s onon britvon, ja govorin nemoj mi k…, onu stvar, ako takneš najeba san. To je jedino šta mi vridi. I onda me stavilo na stol i dva kriruga stavljaju maske. To su bili doktori Mikuš i Mimica, oba iz Splita. Ja in govorin, zakurac stavljate te maske ja ću vas pripoznat kad se probudin, ako mi šta zajebete. Zadnja rečenica šta san in reka prije nego su me operirali "drugovi bit ću otvoren".

U zadnje vrijeme, po medijima, počele su letjeti strelice iz Splita prema Zadru i obrnuto. Postoji li animozitet između Splita i Zadra?
- Ma to su pizdarije. Ma ne postoji. Mi smo jedno tilo, i Split i Šibenik i Zadar. Cila Dalmacija je jedno tilo. Neka se ti ne zajebaju. Ne more niko svadit Zadar i Split. Zadar je otiša naprid zadnje vrime i neka je. Da Bog da bija Las Vegas, New York, Dubai, da Boga da mu bilo sve najboje na svitu. I to ko čini te pizdarije, neku zajebanciju između Zadra i Splita neko prepucavanje, pa i Šibenika, koji je nesritan jer je u kurcu, to su idioti. To je sve jedno tilo. Pa čak i u košarci.

Kako bi o politici danas u Hrvatskoj pisa Miljenko Smoje?
- To ja ne znan. Ja san sa Smojon bija i mislin da bi se on zajebava, jer se on zajebava sa svima. On me naučija jednu stvar, ja san zadnje njegove godine češće bija s njin nego prije, ali dobro se sićan šta je reka, uvik kontra, uvik kontra. Zajebaji se koliko kod moš. Iman neke tekstove koje je on pohvalija, onda san ima tri banke i to je meni značilo u p… materinu. Smoje ti pohvali tekst.

Vaš prvi kontakt sa Smojon?
- Moj prvi kontakt s njin je bija, ja san, virova ili ne, to malo svita zna, po zvanju diplomirani inženjer elektrotehnike. Ja san svršija elektrotehnički fakultet u Splitu, ali neman staža niti jednu sekundu u tome poslu. Kad san diplomira, onda mi je mater, bila joj je crkla neka pegla, rekla "ajde, sinko moj, inžinjeru popravi mi peglu". Onda san ja njoj reka, "majko ja san ti diplomira energetiku, ja san više za hidrocentrale. Kad se pokvari hidrocentrala, onda me zovi, ja je popravljan".


Milorad Bibić Mosor


Govorin, a propos toga, Smoju san upozna u zgradi Biskupove palače, jer je onda tamo bija elektrotehnički faks. On mi govori "koliko si u pizdu materinu, tebi triba jedna velika ženska". Ja mu govorin, "boje dvi male nego jedna velika". I onda se on nasmija. Onda nan je prišla neka ženska i govori meni "kakvo je vrime gori", ka išla me zajebavat radi visine. Rečen joj "uvati me za brometar pa vidi sama" i tu se Smoje nasmija. Tako da je bija prvi kontakt mene ka studenta, a ne ka novinara. A posli me puno s njin spaja i poznati splitski fotoreporter Feđa Klarić. Išli bi na Brač ili u njega, tako da san puno ćakula s njin, ali na žalost, može biti samo zadnje dvi, tri godine njegovog života.

Tko je gazda u kući, Vi ili žena?
- Ja san rijetko doma, prema tome ja ne mogu nikako bit gazda. Živen u stanu od četrdeset kvadrata sa materon. To je stan koji je dobija moj pokojni otac, lučki radnik. Cili život radija je u Splitu ka batelant. Umra je odavno, kad san ja bija student. I cili život san u tih četrdeset kvadrata, tako da nikad nisan ima svoju sobu. Ja san osnovnu, srednju i fakultet svršija u kužini na kantun stola, jebi ga. I bilo bi odlični kad bi in falija četvrti za briškulu i trešetu, aj bi učija, onda bi otac reka "ti uskoči.", ja bi pita, "a ako padnen sutra ispit", "ja san kriv", on bi reka.

Jeste li glasali za Željka Keruma?
- Reći ću ti iskreno, ne. Nisan…

Je li Split zaslužio Keruma za gradonačelnika ?
- Je! Kerum je dobija utakmicu pošteno, nije nikome ukra, nego je dobija. Ja san ti glasa za Ranka Ostojića.

Što Vam se sviđa kod Željka Keruma, a što ne sviđa?
- Ja ti tu neman nekog stava. Ja tu ne bi tija smetat. Da Bog da mu bilo sve najbolje na svitu, šta kod želija. Ja koji ne iden u crkvu govorin da Bog da mu bilo. I šta reče moja mater, šta želija njemu da Bog da bilo i meni. Ništa mu loše ne želin, ali ja tu ne bi tija smetat i gotovo. Općenito nikad nisan bija član niti jedne partije na svitu, niti ću ikad bit. I da postoji Mosorova stranka, ja ne bi bija njen član. Mogu svih zajebavat, nikome ništa ne dugujen, niko mi ništa nije da. Ako san koga zajeba koji put to je bilo nehotice ili može biti da san koji put pretjera u zajebanciji. Ali nikakva stranka, nikakva organizacija, ništa, ništa. Čin imaš kolektivnu pamet onda nisi svoj. Ja tako mislin, a uvažavan svakoga.


Milorad Bibić Mosor


Ne idete za krdom?
- Ne, nikad, nikad. Lipo, sam na svitu i to je najboje.

Jesu vam draži boduli ili vlaji? Kakvi ste u tim korelacijama?
-I otac i mater su mi porijeklon vlaji. Moji preci po ocu su sa Svilaje, a preci po materi su sa Mosora. I čipon kad povučeš dvi crte dobiješ istostranični trokut čiji vrh dolazi u Split di san se ja i rodija, kao vrlo mlad 1952. To je vjerojatno obilježilo moj život, jer san se rodija u današnjen Student-servisu. Tako da san ja studira malo duže, jer se držin onoga da osnovna škola traje osan godina, a da je fakultet ipak nešto teži pa moraš makar osan i po durat. Ugodno mi je i sa vlajima i sa bodulima. Iman dobri ljudi i vamo i tamo.

Zadnjih jedno dvadesetak godina san otkrija jedan otok koji je dosta daleko od Splita, ali san ga zavolija u četiri p… materine. A to je Korčula. Ti ljudi, to je jedna kombinacija šuma, polja, brda mora, ima Dubrovnika, ima splitskog Varoša, ima zajebancije više nego na bilo kojen drugon otoku, šta san ja vidija i ta njihova zajebancija, to je jednini svit na svitu koji slavi po nove godine. Oni čine feštu na po nove godine, 30. 06. ludilo, to su rokete, to su poljupci, to su čestitke. Ima šuga i ja san tamo svako lito već dvadeset i dvi godine. Fali mi. Zajubija san se u Korčulu skroz. Zašto, ja ne znan.

Kuda ide Hrvatska, uzbrdo ili nizbrdo?
A uzbrdo. Ajme nemoj nizbrdo. Uzbrdo mora ić. Ne znan je li ja virujen u ovo šta govorin, ali ja bi volija da je tako. Ide uzbrdo. Mora, pička mu materina.

Koji Vam je bio najdosadniji sugovornik sa kojim ste radili?
- Sad ću te iznenadit. To je bija Maradona. Naime ja san s njin ima dva intervjua. Prvi, koji mi je namistija Mirko Novosel 1988. u Napulju, kada je Novosel bija tamo trener Paine iz Napulja. Mislin, nije bija dosadan, nego se totalno izbezumija, popizdija zato šta je on svaki dvi minute mora negdi izać. Neko ga je zva, svake dvi minute. Tako da san ja ima prilike postavit deset pitanja, a to je duralo u p… materinu, biće dvi ure vrimena. Osića san se ka pizda. Kada je bilo svjetsko prvenstvo u Italiji 1990., promisli se farabuta, šta ja njemu značin iz Splita. Naš šta on zna za mene, on zna moj kua. Ali se čovik sitija, matere mi moje mile, čak iman i neke naše novinare svjedoke, reka je novinar kojega mi je doveo Mirko Novosel. Nakon dvi godine se to on sitija. Sidili smo kvarat od ure i taj prvi intervju sa Maradonon je bija mučenje za ne povirovat. ..


Milorad Bibić Mosor


Tko Vam je bio najzanimljiviji sugovornik?
- Najzanimljivi je bija jedan poznati košarkaš i jedan od najvećih košarkaša šta ga je Europa dala, Arvidas Sabonis, koji nikome nije tija dat intervju. I to je bilo 89., i ja sam mu doša i govorin na ruski nešto, jer on nije tija engleski govorit, reka sam mu da bi rado učinija s njin intervju. On je reka, ne. Ali govorin, "ja moran učinit intervju, jedino ćete meni dat jer iman priko dva metra, košarkaški san sudac i drago mi je popit malo". E to ga je vajda prilipilo. Onda je on reka: "dođi gori", ka u sobu. Bili su u sobi Šarunas, Marčuljonis, on i ja. Mogu ti reć da smo se mi nalili. Nalili smo se i nismo mogli učinit zajedničku sliku, onda smo je učinili u dvorani prije utakmice, hebiga.

Iman svoju televizijsku emisiju ovde, zove se Mosorijada. Najdraže mi je intervjuirat Severinu. Ona je čudo, bez zajebancija. Nema pitanja na koje ona neće odgovorit. Ja san je pita je li istina da joj ispod pupka piše "objekat pod video nadzorom"?  Nije me poslala u p… materinu, a tribala me trisnit i ić ća iz emisije,ona se samo kameri obratila i rekla je, "majko Zdenko šta ste ovo rodili".

Jeste li zaradili kada tužbu zbog svojih komentara?
- Puno prijetnji, ali tužbu nikad. Naime ja, ovo će sad zvučat kao otrcana fraza, ali viruj mi da je najlakše pisat istinu. Ja nisan nikad dobija demant, a kako ću dobit demant kad ne lažen. Iman intervju s tobon, ja neću lagat šta si ti reka, neću iskrivit. A zbog mojih komentara bilo je i prijetnji, vrlo ružnih prijetnji. Bilo je jedan put razbijeno auto. I štaš…

Znate li tko Vam je prijetio?
- A ne znan k..uac. Svak radi svoj posa. Neka oni razbijaju, a ja ću govorit i pisat.

Jesu Vam draže dvije pice ili tripice?
- Dvi pice. Tri je puno, u … materinu, haha.

Plašite li se čega?
- Ne plašin se ničega. Svjesno nisan nikad nikome zlo učinija. Nisan čovik od crkve, ali nema me  u niti jednoj organizaciji na svitu od vjerskih do političkih, svjetovnih. Bija san jedino član košarkaškog saveza i više nisan ni to, radi jednoga čovika s čijon se košarkaškon politikon nikako ne slažen. Kad san bija na vrhuncu nekakvome košarkaškome, kad san bija komesar FIBE, kad san bija kontrolor, delegat na svin finalima kupa i prvenstva, milijun puti u Zadru, u Jazinama, maka san se jer se ne slažen  sa načinon na koji košarku vodi Danko Radić, predsjednik saveza. Želin mu svaku sriću, svako dobro njemu i ciloj košarci, ali ja san se maka isto da ne bi smeta. I već četiri, pet godina nisan ni u košarci, di san u vrhu vrhova. Nisan.


Milorad Bibić Mosor


Ma, otvorilo mi se sve kad san se maka iz košarke, kako ja ne znan. Isto ka da nisan zna šta se događa. Dobija san vikend. Prvi put u životu, dobija san vikend, jer ka igrač nisan ima vikend, kad san bija sudac nisan ima vikend, kad san bija delegat nisan ima vikend, stalno san šparta po Jugoslaviji, Hrvatskoj, Europi. Otiša san iz sportske rubrike nakon trideset godina rada u sportskoj rubrici, već pet godina inam ovo "S vrha Mosora suboton", pisa san neke knjige, iman televizijsku emisiju, zajebajen se. Cili dan.

Kad ste zadnji put bili u Zadru?
- U Zadru san bija zadnji put u osmi misec. Zadar je čudo, Zadar me oduševija. Oduševija me, i ja ću reć jednu stvar šta će mi sigurno tri dila Hrvatske jedat mater, evala ti Kalmeta za ono šta si učinija za Zadar. Jer ja bi volija, ako je istina šta mi svi govore da je Kalmeta učinija ono od Zadra, da Bog da i Split ima Kalmetu. E, a…

Kada bi Vi radili intervju samnom, koja bi ste mi prva dva pitanja postavili?
- Prvo bi te pita šta je na svitu bolje od pi.ke, a drugo kako se kod žene nađe slipo crivo? I ti ne bi zna odgovor ni na jedno, ni na drugo pitanje. Na svitu bolje od pi..e su dvi p..ke, a kod žene se nađe slipo crivo-uđeš pa livo.


Volin i zadarsku košarku

Milorad Bibić MosorVolija bi reć jednu stvar koju me, pretpostavljan, nećeš pitat. Bija san osan godina prvoligaški košarkaški sudac. Sudija sam prvu ligu od 80. do 88. i četrnaest godina komesar svjetske košarkaške federacije FIBA. Ja od gušta, od gušta to govorin, ja san košarku, koju san počea trenirat ka trinaestogodišnje dite u Splitu, kod Branka Radovića, oca splitske košarke, ja san ka dite, u onon vrime 66. 67. nekin bi kamionima iša u Zadar gledat Zadra. U Jazine gledat Pina Gjergju, onda se Krešo još nije bija ni zalaufa. Ali, kako san igra nekakvoga centra u pionirima Jugoplastike, jer san onda ima dva metra, uvik mi je Pino Gjergja bija ono košarkaš u p… materinu. Poslin i Krešo genije. I ta zadarska košarka, ja vjerojatno nisan objektivan prema toj zadarskoj košarci, jer naprosto je volin, volin je u pi.ku materinu. Volin je, da znaš.


Glavni grad Dalmacije

Kada bi Dalmacija postala regija, po vama koji bi grad bio glavni grad Dalmacije?
- A Split. Jednostavno, najveći je. Ne mora uvik bit najveći, ali Split je nekako, j.b.mu mater, najprepoznatljiviji u svitu. Ali u zadnjih dvaest godin je najveći bum u Dalmaciji i u hrvatskoj učinija Zadar. A najviše nažalost potonija Šibenik, koji mi je isto drag. Puno puti san sudija Zadar-Šibenik i obrnuto. Sigurno sedan, osan puta, u tih osan godina. To su uvik bile pizdarije. Meni nikada nije bilo jasno zašto to, jednostavno ne znan...


Za koga ste navlačili?
- Nisan za nikoga. Ima san dva kluba koja san volija. Jugoplastici nisan moga sudit jer san bija iz Splita, a sudija san često Zadru, Šibeniku. I bili su mi dragi i Zadar i Šibenik i jedan klub mi je bija drag, a da ne zajeben sebe uvik bi mu tija mrvicu bija pomoć, to je Rabotnički iz Skoplja. Jer su imali jednoga trenera koji je bija totalni ludaš, zajebant nad zajebantima Lazar Lečić. Najlipše, najpitomije za sudit je bilo u Ljubljani, a najgora dva grada za suca su bila Zadar i Čačak. Ja san se iz Zadra uvik vraća ispljucan. Bez obzira more bit i triest razlike za Zadar, ne samo ja nego svi suci tada.

 

Povezani članci

Who's Online

We have 250 guests and no members online