DUGI RAT

Dok se ne oženite, vjenčanja su jedna sasvim dobra stvar, poglavito ukoliko ste samac. Kao prvo, imate priliku baciti oko na kakvu djevu što je pristigla s mladenkine strane, pa je na plesnom podiju zavrtiti par puta (samo triba pazit da se ne oznojite jer kad vam se košulja prilipi uz leđa zaboravite na stiskavce), a onda je, ako je mala došla bez roditelja, odvesti do auta (“ajme, moran ti nešto pokazat”) i tamo joj posvetiti par minuta vaše najintimnije pažnje... - pisao je Rocco u ona lipa vrimena Lita Gospodnjeg 2002. kad smo bili desetak godina mlađi (i luđi) i kad nam ništa nije bilo teško ili tlaka, pa smo eto pokrenuli i lokalno glasilo "Kronika Duća" u kojem je izašao ovaj članak ...

SEKS I SELO

Zbilo se to na piru u hotelu “Lav”...

Vrag mu nije da mira i odškrine on vrata kad tamo njegova friška žena raširenih nogu sidi na - njegovome kumu! Jaše i gušta, a mater joj kaže da je išla pišat

Piše: Rocco
Izvor: Kronika Duća

Dok se ne oženite, vjenčanja su jedna sasvim dobra stvar, poglavito ukoliko ste samac. Kao prvo, imate priliku baciti oko na kakvu djevu što je pristigla s mladenkine strane, pa je na plesnom podiju zavrtiti par puta (samo triba pazit da se ne oznojite jer kad vam se košulja prilipi uz leđa zaboravite na stiskavce), a onda je, ako je mala došla bez roditelja, odvesti do auta (“ajme, moran ti nešto pokazat”) i tamo joj posvetiti par minuta vaše najintimnije pažnje.

A kao drugo, imate priliku sve dobro promotriti, uočiti sve greške i svečano obećati kako se one na vašemu piru neće ponoviti (to vi, naravno, samo tako mislite jer kad dođe dan vašega slavlja onda sve ode k vragu).

No, da vam ja sada tu ne filozofiram o pirovima, samo ću ispričat jedan događaj kojemu sam neposredno svjedočio, dakle, sve što ćete u nastavku pročitati autentično je do najsitnijega detalja.

Zbilo se to u hotelu “Lav”. Bila je to prava pirčina, blizu trista ljudi. Ona Splićanka sinjskih korijena, a on Hercegovac. Ona u vešti od “zlata”, a on u veštitu od “srebra”. Piči muzika, gosti balaju sve u šesnest, kad odjedanput mladoženja primijeti da odabranice srca njegovoga nema već dobrih po ure. “Išla je u WC”, kaže mu njena mater. Aj, dobro, pomisli on, ali mu opet nekako čudno. Nije mu bilo drago jer nikad ne znaš šta se može dogodit. Može joj doć slabo, pa će past i udrit glavon u lavandin i eto ti pizdarije.

I tako on sav zabrinut prođe kroz raspojasane uzvanike i uputi se do WC-a. Otvori vrata, a tamo nikoga. “Ej, ljubavi, jesi tu?”, stidljivo će mladoženja (ipak je on muškarac u ženskom WC-u), ali odgovora nema. I taman kad je tija otić ća i nastavit potragu na drugome mistu, začuje nešto..., nešto šta mu je davalo na, Bože mi prosti, stenjanje. Žensko stenjanje. I to njemu jako dobro poznato stenjanje.

Vrag mu nije da mira i odškrine on vrata kad tamo njegova friška žena raširenih nogu sidi na - njegovome kumu! Jaše i gušta, a mater joj kaže da je išla pišat.

I šta vam dalje triba pričat. Bilo je to negdi oko deset uri. Svatovi su se pokupili doma, a naš mladoženja je par miseci posli dobija crkveno poništenje braka.

Danas je sritno oženjen otac dvi curice (starija je baš ove godine upisala prvi razred). Drugi pir nije pravija, kaže da mu se nije dalo opet tramakavat oko organizacije.