Zanimljivosti..

Živija 1. svibnja! Živija praznik rada!

karanfilSvitu, sritan Vam praznik rada! Čestitam Vam i blagdan Sv. Josipa radnika, najveći praznik radnog čovjeka! Praznik čestitam i svim ženama na vrhu Mosora. Našim krizmanicima u župi Svetog Josipa. I svim curama na livadama Radmanovim. I našem neponovljivom, jednom i jedinom, predsjedniku udruge "Korito". I ekipi na višefaznom kominu poviše dugoratske savane koja se divi pola lešom, a pola pečenom kralju životinja...   Sritan Vam Prvi Svibnja, praznik rada!  

Feštu nastavljamo uz prigodni članak neponovljivog i legendarnog Ćiće! U prvomajskom izdanju. Pročitajte u nastavku. Suvišno je išta više reć ...

DA NAN ŽIVI, ŽIVI RAD

AJME U ŠTO (MI) SE PRITVORIJA PRVI MAJA

Drugovi radnici, ne kvarite nan idilu

Nazad samo 20 godin radnička klasa je imala neka čudna prava i običaje. Radili su i za ti rad su bili čak i plaćeni, rad nediljon i praznikon se posebno plaća. Poduzeće bi ti poklonilo stan, a ča je najgore, radnici su sami upravljali poduzećima

Piše: Ðermano Senjanović Ćićo
Izvor: Slobodna Dalmacija
  (u ono vrime kad je pokojni Ćićo još pisa za nju..)

Nazad samo 20 godin ta radnička klasa je imala neka čudna prava i običaje. Radili su i za ti rad su bili čak i plaćeni. Od te plaće se moglo čak i priživit. Godišnji odmor je zna bit i do 30 dan, a rad nediljon i praznikon se posebno plaća. Približili su se bili onoj davnoj paroli od 8 sati rada, 8 spavanja i 8 kulturnog uzdizanja.

Za vrime posla su mogli zapalit duvan, a bilo je slučajeva da su se blagajnice smile ić i popišat. Odlazilo se na sindikalne izlete, a postojala su i radnička odmarališta. Poduzeće bi ti poklonilo stan, a koji put bi ti i dite dobilo stipendiju. Onda bi, za kaznu, moralo odma posli studija počet i radit. A ča je najgore, čak su i radnici sami upravljali poduzećima...

Sve su to imali, a evo na što su spali... Radu za plaću koju in gazda da, krepaju na poslu, radu godinama nediljon i praznikon i to mukte, bez slobodnog dana, bez bolovanja i s minimalnin godišnjin odmoron. Ako rečeš rič letiš s posla, a ako spomeneš Sindikat onda te vodu na Psihijatriju ...

prvi majKakvi vas osjećaji prožmu kad čujete parole - Živija 1. maja! Živija Praznik rada! Tvornice radnicima!? Je li vas pukne nostalgija ili se stresete i rečete: “Opet falša munita

Kad god se približi Prvi maja, ja se odma sitin dide. A sitin se i Smoje. Dida Jozo bi mi zna reć da se on sića da je u Split znalo bit tako vruće da su judi za vrime prvomajski povorki znali padat u afan. Ja san mislija da on to mrvu žuntaje, ali evo i ovu godinu je cili četvrti misec bija za poludit od sunca. A i Smoje je uvik spominja Prvi maja. I uz to je uvik iša Brač i janjčić u Bežmeka.


Dida, vrućina, Smoje, janjčić

Eto, u što mi se pritvorija Prvi maja. Asocijacija na koju parolu, didu, vrućinu, Smoju i janjčića. E, ali ima gori još jedan momenat koji mi je sve više počeja tuć po glavi. Prvomajske povorke!

Pri desetak godin sam bija u Anconu, i baš san se zateka kad su sindikati organizirali nike demonštracjune. Odila je povorka, nosile su se zastave, trumbetalo se, zvižđalo, a meni je srce reslo. To je bilo doba kad se u nas ni smilo spomenit ni s od socijalizma, a komunizam je bija crniji od Munhoza.

janje

I sad, gre ta povorka, a u povorku puste bandire sa zvizdon petokrakon i srpon i čekićen. Utira san se u onu povorku i zamolija jednega da mi da đir na bandiru. Parilo mi se da ću poletit.

A di smo danas? Danas ti niko ne brani bit socijalista, a neće te niko ni udrit ako počneš spominjat dobre strane komunizma. Jedino ćedu se mrvu namusit ako staneš tražit nika radnička prava.


Jer ta radnička prava su kočnica našega bržega razvitka


Naime, poduzetnici su ti koji vuču državu put naprid, koji nas približavaju Evropi i njezinom dohotku po glavi stanovnika, a radnici i njihove neumjerene plaće su samo remetilački faktor.


Radnici se tribaju još samo malo strpit. Drugovi, još nije trenutak! Grubo bi bilo, da baš sad kad smo uvatili zalet, da nan vi kvarite idilu svojon megalomanijon. Morate svoje sebične interese stavit mrvu sa strane i tribate se veselit ovin krupnin koracima kojima idemo u budućnost!


I ko se na ove beside ne bi umirija?

Svi u jedan sekund postanu razboriti. Sindikati se zagrlu s poslodavcima i krenu in suze radosnice, a onda zajedno idu do političari, pa svi padnu u još širi zagrljaj, a potoci suza se spuštaju s Markovog trga prema Ilici. A oko potočića radnička klasa piva duhovne pisme i pušta brodove od papira.


Radnička propala je klasa

radniciA nazad samo 20 godin ta radnička klasa je imala neka čudna prava i običaje. Radili su i za ti rad su bili čak i plaćeni. Od te plaće se moglo čak i priživit. Godišnji odmor je zna bit i do 30 dan, a rad nediljon i praznikon se posebno plaća.

Približili su se bili onoj davnoj paroli od 8 sati rada, 8 spavanja i 8 kulturnog uzdizanja. Za vrime posla su mogli zapalit duvan, a bilo je slučajeva da su se blagajnice smile ić i popišat.

Odlazilo se na sindikalne izlete, a postojala su i radnička odmarališta. Poduzeće bi ti poklonilo stan, a koji put bi ti i dite dobilo stipendiju. Onda bi, za kaznu, moralo odma posli studija počet i radit. A ča je najgore, čak su i radnici sami upravljali poduzećima.


Sve su to imali, a evo na što su spali

Radu za plaću koju in gazda da, krepaju na poslu, radu godinama nediljon i praznikon i to mukte, bez slobodnog dana, bez bolovanja i s minimalnin godišnjin odmoron. Ako rečeš rič letiš s posla, a ako spomeneš Sindikat onda te vodu na Psihijatriju.

Ajde, bar je tamo sve na svome mistu. Čeka te lipa košulja i spremljena postelja s kajišima, a ako se baš pokažeš, dobiješ još i šaku tableti na dan. I onda se cili dan blaženo smiješ.


Rutat poslin fažola

fažol za prvi majaAli, ne mora sve završit tako idilično. Ako je čovik posebnog kova, onda može izgurat i priko 40 godin radnog staža. Pa lipo ić u zasluženu penziju. Je malo potrošen, ali se sad po stare dane može mrvu opustit.

Šeta, uživa, a svaki misec eto ti poštar na vrata. Penzija! A ta se penzija zna vinit i do jedne četvrtine zadnje plaće. I tako živeš ka bubrig u loju. Ti i tvoja žena. Ka dva goluba.

A kad dođe Prvi maja, lipo se popneš na Marjan, potučeš se za kacijolu fažola, slatko ga iziš, kruvon počistiš pjat, napiješ se ladne vode, rutaš i rečeš: “Da nan živi, živi, rad!”

Povezani članci

Who's Online

We have 223 guests and no members online