Bila je ponoć i kvarat, a ja san gol do pasa, u japanke, leža na
Hitnoj u Omišu, koja je odma uz more i ima krasan pogled. Vanka je sja puni misec, cvrčci su čarčaikali, a medicinska sestra i doktorica su me šćipale za prsi onin pipcima od
EKG-a i ronjale da in smetaju dlake, da bi ovo tribalo malo obrijat. Zabrinuta
Papučica je stajala sa strane... Preksinoć, ka i svake večeri, radija san u tinelu i pijucka prošek, kad me odjedanput nešto
stislo u prsi. Papučica je gledala “
Doktora Housea”, a dica su išla leć. Nisan se tija ništa žalit, mislija san da će proć. Skoro uru vrimena san tako muča i patija, ali nije nikako prolazilo, nego me počelo još gore stezat, o svojim mukama sa srcem piše dugorački zet
Robert Pauletić ...