Nedjelja, 20 Srpanj 2008
 Bila je ponoć i kvarat, a ja san gol do pasa, u japanke, leža na Hitnoj u Omišu, koja je odma uz more i ima krasan pogled. Vanka je sja puni misec, cvrčci su čarčaikali, a medicinska sestra i doktorica su me šćipale za prsi onin pipcima od EKG-a i ronjale da in smetaju dlake, da bi ovo tribalo malo obrijat. Zabrinuta Papučica je stajala sa strane... Preksinoć, ka i svake večeri, radija san u tinelu i pijucka prošek, kad me odjedanput nešto stislo u prsi. Papučica je gledala “Doktora Housea”, a dica su išla leć. Nisan se tija ništa žalit, mislija san da će proć. Skoro uru vrimena san tako muča i patija, ali nije nikako prolazilo, nego me počelo još gore stezat, o svojim mukama sa srcem piše dugorački zet Robert Pauletić ...PONOĆNA UTRKA DO OMIŠKE HITNE
Robert Pauletić: Srce moje, kucaj više!
Piše: Robert Pauletić / Slobodna Dalmaacija
Ala šta je neugodno kad te stisne oko srca! Kad san počeja plitko disat i vatat arju, Papučica me pitala: “Šta je, šta se kriviš?”. Prošapća san: “Boli me  srce. Da nije infarkt?” “Ma ajde, odma pa infarkt”, odmahnila je rukon: “Srce ne boli. Biće su ti pale one paprike iz salate na štumik. Paprike su puno teške.” “Ma nije, ženo božja, nikakvi štumik, nego me boli baš tu, oko srca.” “To ti samo misliš, štumik zna bolit skroz gori. Ajmo izać na balkon, da uvatiš malo arje, cili si ublidija.”
Nemoj mi umrit u snu!
Sili smo vanka, ispod punoga miseca, i stavila mi je ruku na srce. Tek se onda pripala: “Ala, pa srce ti se uopće ne čuje. Ka da je skroz stalo!” Proba san i ja rukon. Stisnija san prvo na livu stranu, pa u sredinu. Ništa, ni čut. Ajme meni, šta je ovo? Papučica mi je uzela zapešće, jedva napipala puls koji bi tiho kucnija, pa skoro dvi sekunde ništa, pa opet. Srce moje kuca tiše, zastane na tren... “Oćemo na Hitnu?”, pitala me. “Ne bi ja tija u doktora”, procidija san: “Ajmo leć, možda će mi proć.”
Legli smo u postelju, ali nikako mi nije bilo bolje. I dalje me stiskalo, jedva san disa, a počelo mi se malo ka i mantat. “Jo meni ako ti umren noćas!”, zavapija san. “Molin te, samo nemoj na spavanju”, ozbiljno je odgovorila: “To mi je najgora trauma, da neko umre kraj mene u snu. Probudin se, recimo, ujutro, a ti ladan kraj mene. Ja ne znan šta bi napravila!”
Onda smo ipak krenili na Hitnu u Omiš. Simpatična doktorica u Hitnoj rekla mi je da ne bi triba još umrit, da je ovo klasični slučaj bradikardije, usporenja rada srca, i štrapnila mi neki sprej pod jezik.
Pomislija san u sebi da je leksički lipše imat bradikardiju, ka Brad Pitt, nego tahikardiju, ka Franjo Tahi, ali je doktorica onda objasnila da je bradikardija opasnija jer, rekla je, “ne postoji nijedno sredstvo da bi se ubrza rad srca”. Ako uspori, uspori. A šta god uspori, može i stat. Izmirila mi je puls 55, a tad mi je već bilo skroz dobro. Koliko san onda otkucaja ima prije, 40? “Ovo van ne mora bit ništa ozbiljno”, naposljetku mi je rekla doktorica, “ali ako se ponovi, čeka vas holter. Cili dan van mire srce, i onda se najbolje vidi šta je.”
Moraš bit udovica!
Sutra rano ujutro mi je Papučica smišala napitak od guarane i neki atomski čaj. Počelo mi se dimit iz ušiju, odma mi je puls skočija na 75. Doša san u Rivinu sobu i gleda moju lipu curicu u snu. Taka san je za rame: “Mišice moja, ajde malo pomazi tatu!” Otvorila je jedno oko: “Jesi li ti normalan? Vidiš da spavan!”
Onda san joj objasnija šta se noćas dogodilo: “Znaš, moga ti je tata umrit, moglo mu je stat srce. Mama bi se posli udala za nekoga barba Jozu koji ti ne bi priča priče o žirafi Silviji, niti bi te baca s ramena u more. Kad bi on dobija s mamon svoju vlastitu ćerku Sandu, ne bi te više ni pogleda, možda bi te čak i tuka. A ti onda ne moraš mazit svoga bidnoga tatu, ajde bog, iden ja!”
Razbudila se i viknila: “Čekaj, tatice, dobro, pomazit ću te!” A posli je materi u povjerenju šapnila: “Slušaj, ako tata slučajno umre, ti se ne smiš opet udat. Moraš bit udovica!” |
Piše Robert Pauletić / SD
457 čitanja, 
1 komentara, 
KOMENTARI
SRCE MOJE KUCAJ TIŠE - ZASTANI NA TREN - e ovo san čekala da se objavi ! E sad znaš kako je meni bilo gledat tebe di se vrtiš na Puljizovoj teraci, naginješ metar i po iznad glava klapa DOK PIVAJU ! pa onda čin-čin, pa opet nagib iznad klapa - inad pozornice, pa opet sidija , pa se Papućica uzvrtila na katrigi tik do ruba terace -eee sve ste vi krivi što me na zadnjoj izbornoj večeri ni jedna klapa nije /takla/ - tlak mi je bila gornji 300, a donji 130 a puls 120 - to ti je sigurno bilo iza te klapske večeri - jer ti članci prilično kasne . KAKO ? Evo kako, prije misec i po dva , Papučica ti je imala kosu do ipod uva , a sad do po leđa - ili je u međuvremenu takala ekstenzije (ona slika s babon - o njenom porijeklu ). Ili članke vadiš iz naftaline ?! Tako ti ni Zrće nije bilo uvjerljivo. A to manje - više, nego zašto si malu uznemirija nepotribno - to ti je bila veliak greška ( a znan poplašija si se ). Znači, ako je bilo iza Puljiza i spize , samo si prikrdašija , to ti je palo na želudac i gle, mogli smo se naći istu noć , na istom mistu, s mista istog razloga i bože prosti - samo ne na istom krevetu ! nego krevet do kereveta - alaa koji bi to bija šou - ha ha haaaa- sve bi ti sasula u glavu pa bi se tvoj diga , a moj spustija ( ma tlak ! ) PAZI : (kad se jide i pije ne pentra se po ogradama , ne naginje se , štumić triba da se smiri ! ) ja iskreno - kako je baš potrefilo HITNA u OMIŠu , a ne samo to, skoro si doša ?! sa ZRČA - za koga nije - nije - možda ti je i to prisilo ! ha ha haaaa - a kad te sritnen, neš proć lišo pa makar objavija svaku moju rič, a neš ni ti ! Kud nađe od ST do MA baš Puljiza i baš zadnju izbornu večer i baš iznad glava klapa dok im triba mir i tišina za koncentraciju - darg si gost i na pravomemistu - ali u pogrešno vrime ! P.S. znan da ovo neš pročitat, baš me briga ! U svakom slučaju - članak je ozbiljan i triba ga ozbiljno shvatiti - ne se igrati i reči - ma proći će - odma u doktora !
